Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima

Foto: Crveni krst Srbije

Crveni krst Srbije u saradnji sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti obeležava 15. jun – Međunarodni dana borbe protiv nasilja nad starijima. Ovaj datum se u svetu obeležava od 2006. godine, a u Srbiji na inicijativu i u organizaciji Crvenog krsta Srbije od 2007.godine.

Centralna tema današnjeg dana je rodno zasnovano nasilje u starijem dobu. Ovoj temi bila je posvećena konferencija „Zatvaranje kruga: rešavanje rodno zasnovanog nasilja u starijem životnom dobu – odgovori zasnovani na javnim politikama, zakonima i dokazima“, što je i slogan obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima.

Na konferenciji su učestvovale Nataša Todorović, Crveni krst Srbije, INPEA predstavnik za Evropu, Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Borka Jeremić, šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji (TBC) i Sandra Perić, direktorka Komore za Socijalnu zaštitu.

Todorović je predstavila istraživanje u kome je učestvovao Crveni krst Srbije i koje se bavilo rodno zasnovanim nasiljem u regionu (uz zemlje regiona, bile su uključene Moldavija i Ukrajina). Ona je navela da ima više razloga zašto je ovogodišnji fokus na ženama. One žive duže, često u lošijem zdravlju, u većem siromaštvu i neretko su neformalni negovatelji. Rezultati govore, istakla je Todorović, kako je više od polovine starijih žena u regionu iskusilo neki oblik rodno zasnovanog nasilja tokom života.

Kontrolisanje, zlostavljanje, ucenjivanje, ekonomski zasnovano nasilje od strane intimnog partnera najčešći su oblici psihičkog nasilja, a posledice su anksioznost, poteškoće u spavanju, gubitak samopouzdanja, depresija, napadi panike, rekla je Todorović i istakla da je na drugom mestu u Srbiji depresija. Ona je ukazala i na posledice najtežeg incidenta fizičkog nasilja u intimnom partnerstvu. To su, prema njenim rečima, najčešće modrice i ogrebotine, zatim unutrašnje povrede, rane, uganuća, opekotine, potres mozga, slomljene kosti ili zubi, pobačaj. Među značajnim faktorima rizika su invaliditet, ekonomska zavisnost, kao i patrijarhalne norme i vrednosti, ali i prisilni i rani brakovi, a da nasilje u partnerskom odnosu češće trpe žene koje su kao devojčice iskusile nasilje. Počinioci vanpartnerskog nasilja su, kaže Todorović, češće ženi bliske osobe, kao što su prijatelji, poznanici, komšije ili rođaci i članovi porodice, a ne nepoznate osobe. Podaci govore I da se žene neretko odlučuju da o nasilju koje trpe ne govore.

Zato je, prema rečima Nataše Todorović, potrebno da se promene postojeći propisi koji se odnose na nasilje u porodici. Starije žene trebalo bi da budu prepoznate kao rizična grupa. Takođe, nepohodno je da se celokupno društvo senzitiviše i edukuje kako bi adekvatno odgovorilo na ovaj društveni problem.

Janković je rekla da je u Srbiji previše fokusiranja na ekonomski razvoj dok se zanemaruju važne teme, te da bi se trebalo vratiti životu. Ona je skrenula pažnju na to da rodno zasnovano nasilje pogađa žene tokom celokupnog životnog ciklusa, čemu doprinose patrijarhalni obrasci i niz socioekonomskih faktora kao što je siromaštvo ili ejdžizam. Poverenica je pohvalila to što se povećava broj prijavljenog nasilja što, pritom, ne znači da ga je danas više, ali da bi trebalo napraviti studije koje u komparativnom okviru osvetljavaju problem nasilja kroz vreme. Podsetila je na to da starije žene ne žele da pričaju o nasilju što je umnogome posledica patrijarhalnog konteksta i odgoja. Janković je ukazala na to da se u našoj zemlji o ovoj temi razmišlja te da to pokazuje i podatak da je Srbija bila među prvih osam država koja je ratifikovala Istambulsku konvenciju iz 2013. Ipak, zaključila je da još puno posla ima, naročito na polju prevencije koja je u najužoj vezi sa edukacijom te da se moramo posvetiti tome da demontiramo stereotipe jer su oni osnov diskriminacije čiji krajnji ishod može biti nasilje. Takođe, da bi trebalo raditi na tome da se što pre pristupiti kreiranju novog strateškog dokumenta o starenju. „Obrazovanje, socijalna i zdravstvena zaštita vitalno su važni servisi i na njima bi trebalo da bude akcenat“, naglasila je poverenica.

Jeremić je ponovila da se nasilje nad starima retko prijavljuje, da je zlostavljanje starih često skriveno, a da se načelno starenje u našoj zemlji posmatra kroz negativnu prizmu. Međutim, time se, prema njenim rečima, zamenaruju one vrednosti koje bi starije osobe mogle da daju zajednici. Ona je ukazala na to da je analiza podataka dobijenih iz popisa stanovništva pokazala da je udeo starijih osoba od 65 godina u populaciji porastao sa 17,4 % na 22,1% u poslednjih deset godina, a da je takođe povećana i prosečna starost stanovništva za jednu i po godinu i sada ona iznosi 43,8 godina. Jeremić je posebnu pažnju posvetila problemu usamljenosti i društvene izolacije. Istraživanje o ovoj temi pokazalo je da se dve trećine starijih ljudi u Srbiji oseća usamljeno, a najusamljenije su žene koje žive u ruralnim područjima same.

Direktorka Komore za Socijalnu zaštitu Sandra Perić obratila je pažnju na to da se u našoj sredini velika pažnje posvećuje deci a da se problemu nasilja nad starijima često ne pridaje važnost kao i osobama sa invaliditetom, te da bi to trebalo ispraviti. Ona je kazala da bi trebalo kada je reč o nasilju nad starima u razgovor uključiti i nasilje koje se dešava u ustanovama i koje često može biti nenamerno, kao posledica nedovoljne edukovanosti negovatelja. Kao jedan od problema ona je istakla i situaciju u kojoj se tek po prijemu u ustanovu mogu videti posledice nasilja nad štićenikom. Ipak, navela je Perić, pored posledica fizičkog nasilja koje mogu biti vidljive, neophodno je detaljnije se pozabaviti problemom zanemarivanja, koje je takođe vid nasilja, međutim zbog koga se retko pokreću postupci zaštite, iako za to postoje zakonski osnovi. Neretko je slučaj da se vidi osoba koja je neuhranjena, dehidrirana, da živi u nehigijenskim uslovima i bez prihoda, a da ima decu koja na nju ne obraćaju pažnju. Kod fizičkog nasilja, učesnici u sistemu su mnogo otvoreniji da problem postave u zakonske okvire. Perić je kao važnu postavila i temu femicida i istakla da na godišnjem nivou žene iznad 65 godina čine 20 posto žrtava.

U Srbiji je 16% starijih žena starosti od 65 do 74 godine doživelo neki oblik nasilja nakon navršene 65. godine života. Ovaj vid nasilja je prikriven, a njegove žrtve se retko odlučuju da ga prijave.

Prema podacima SZO:
Približno 1 od 6 osoba starijih od 60 godina doživela je neki oblik zlostavljanja u zajednici tokom prošle godine.
Stope zlostavljanja starijih osoba su visoke u ustanovama kao što su domovi za stare i ustanove za dugotrajnu negu, sa 2 od 3 člana osoblja koji priznaju da su počinili zlostavljanje u protekloj godini.

Jedna od sedam starijih žena, odnosno preko 68 miliona starijih žena širom sveta doživelo je neki oblik nasilja, a ova vrsta nasilja ipak nije dobila istu javnozdravstvenu pažnju kao i drugi oblici nasilja ili čak istu pažnju u okviru postojeće prevencije nasilja nad ženama.