Rada Komazec: Oteto se kad – tad vrati

Piše: Ranka Čičak

Ona je novinar, urednik, književni kritičar, direktor, žena vanserijske energije, a po radu i marljivosti više priliči da je iz Skandinavije nego sa Balkana. Dok se ljudi otimaju za fotelje, ona je direktor koji ne voli fotelju. Pre ćete je naći na terenu sa novinarima, na Kosovu i Metohiji, u štampariji, u studiju za pripremu knjiga i novine za štampu, nego u fotelji. Nerado daje izjave i intervjue medijima, ali ja imam privelegiju da me nikada ne odbija. Rada Komazec, direktorica „Panorame – Jedinstva” iz Prištine, naš je sagovornik.

Samo u ovoj godini dobitnica ste Svetosavske i Tesline nagrade, a postali ste i Tesla ambasador. Kako se oseća nagrađeni sa dve najznačajnije ličnosti koje pripadaju srpskom narodu?

Lik Svetog Save postaje sve svetliji, mističniji i interesantniji. Njegova ličnost ostaje da nam zauvek bude aktuelna, kao što je aktuelna nauka kojoj se on priljubio i koja je njega osvetlila Duhom Božijim. To je Jevanđeljska nauka, koja nikada ne zastareva. Sveti Sava nam je prokrčio put koji vodi ka istini i večnom životu. Ponos je pripadati Svetosavskom rodu, a kamoli biti nagrađen za širenje Svetosavlja. Na drugoj strani obasjana svetlošću Teslinog uma, opčinjena snagom njegove vanvremene, a svevremene vizije i, naravno, izuzetno počastvovana Teslinom nagradom. Svako slovo o Tesli je nedovoljno da iskaže njegovu veličinu, a svaka zahvalnost mala za veličinu njegovog dela i zasluga za čovečanstvo. Svako sećanje na njega samo je kamičak u mozaiku koji nema kraja, kao što ni njegovo znanje i vizija nisu bili omeđeni uobičajenim datumima koje ljudi ograničavaju. Dakle, srećna sam.

Prošle godine ste postali član Udruženja književnika Srbije po pozivu. Šta to tačno znači?

Za razliku od normalne procedure po kojoj se podnosi zahtev i obaveza dve objavljene knjige, prijem po pozivu od strane Udruženja književnika Srbije znači da je, praktično, UKS-u čast da budete njegov član i da vas poziva da postanete deo UKS-e. Priznajem da me je to više iznenadilo nego nagrade, budući da sam više puta nagrađivana za svoj rad. U njihovom obrazloženju se, između ostalog, navodi da sam postala integralni deo književne kulture svoga naroda, prepoznatljiva i angažovana na očuvanju i promociji srpske kulture i tradicije. Naravno, drago mi je da se prepoznaje i ceni moj rad.

Nemerljiv je značaj izdavačke kuće na čijem ste čelu u očuvanju srpske kulture, jezika i pisma, ne samo na KiM, već i šire. Imajući u vidu sve političke krize na KiM, kako uspevate?

Rimljani su tretirali izgnanstvo gore od smrti. Ovih dana se navršava 24 godine od progona najvećeg dela srpskog naroda i srpskih institucija sa Kosova i Metohije. Nakon uzurpacije naše matične zgrade, Doma štampe u Prištini, Albanci su uništili materijalnu građu „Panorame -Jedinstva”, spaljivali i uništavali našu bogatu izdavačku produkciju pred očima vojnika Kfora i misije UN, Unmik-a. Trebalo je živeti iz početka i stvarati novo na poharanom i uništenom „Jedinstvu”. Ako idete putem Svetosavlja, obasjani Teslinom vizijom, sa Kosovskim zavetom u srcu, ništa vam nije teško. Do juna 1999. godine „Panorama -Jedinstvo” je bila najpoznatija i najznačajnija izdavačka kuća južno od Beograda i među najvećim u bivšoj zajedničkoj državi SFRJ. Objavljivala je domaće i strane stvaraoce i više desetina naslova godišnje, stručnu literaturu, istoriografiju, časopise za nauku, privredu, poljoprivredu, umetnost, književnost… Imali smo impozantnu izdavačku delatnost vrednu divljenja. Inače, ukupna kultura srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao jednog nesvakidašnje obdarenog naroda, koji je na oltar evropske civilizacije položio raznovrsna umetnička dela neprolazne vrednosti, odlikuje se jedinstvenim dostignućima na polju književnosti. Od biserja lirskih i epskih narodnih pesama, kao i obilja pripovednih oblika, stvarano vekovima na tom prostoru pa do savremenih stvaralaca Kosova i Metohije . Splet okolnosti od 1389. godine nije bio naklonjen srpskom narodu, ali je Kosovo i Metohija bilo kroz vekove nepresušna inspiracija srpskim stvaraocima, ma gde živeli. Skoro sva izdanja, kako iz oblasti Narodne književnosti pa do savremenih autora, objavila je „Panorama – Jedinstvo”. Ne objavljujemo kao nekada, ali svako naše izdanje ima posebnu vrednost . Verujem u bolje dane za srpski narod na Kosovu i Metohiji, a samim tim i za našu izdavačku kuću. Verujem , jer to mora da se desi. Oteto, kad-tad mora da se vrati.

Da li je Kosovski mit ideološki konstrukt ili srpska bolna istina?
Postoji naša istorijska istina o Kosovskom boju, o caru Lazaru, koji je časno poginuo na Kosovu za hrišćanstvo „za krst časni i slobodu zlatnu”, istina o našem Kosovskom zavetu. Sam istorijski događaj se u svesti Srba urezao kao presudna borba, kao sukob dve civilizacije, dve vere, dva metafizička principa, do te mere da su ga naredna pokolenja oblikovala sa jednakom svešću o njegovom prelomnom i usudnom značaju. Kosovski mit je nastao iz narativa Kosovskog boja 1389. utemeljen u crkvenoj književnosti i srpskim epskim pesmama kosovskog ciklusa. To je najvažniji srpski mit koji čini osnovu srpskog nacionalnog identiteta. On je bio važan činilac nacionalnih osećanja i imao je veoma značajnu ulogu u procesu kulturne i političke homogenizacije Srba, naročito u vreme oslobodilačkih ratova od Otomanske imperije. Kosovska bitka predstavlja ugaoni kamen celokupnog srpskog identiteta. Ona je imala veliki odjek u tadašnjoj Evropi i uspela je da privremeno zaustavi osmansko širenje u Evropu. Srbija je bila brana osvajačima Osmanlijama ka hrišćanskom svetu i širenju islama, da bi je taj isti hrišćanski svet bombardovao da preda Albancima najsvetiji deo hrišćanske Evrope. Srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji, nije samo srpsko srednjovekovno kulturno blago, već hrišćansko i univerzalno bogatstvo. U pogromu 17. marta 2004. godine, Albanci su spalili 35 srednjovekovnih srpskih, hrišćanskih crkvi i manastira, a u međuvremenu Saudijska Arabija i Turska od 1999. godine sagradile su 240 džamija na Kosovu i Metohiji. Najveći deo hrišćanstva treba da se stidi zbog odnosa prema Kosovu i Metohiji. Kosovo je naš identitet, deo našeg nacionalnog bića, a Kosovski zavet duhovna vertikala koja nas je održala u vremenu.

Kurti je nedavno Srbe koji protestuju nazvao „ruljom”. Kako biste mu vi odgovorili?

Ta, kako on kaže, „rulja” je opismenila njegov narod. Komunistička partija Jugoslavije na tada Kosovsko- metohijskoj oblasti imala je primarni cilj da što brže stvori šiptarsku inteligenciju (tada su se zvali zvanično Šiptari a ne Albanci), a sa njom i albansku prosvetu, kulturu i sve drugo što čini potpuni društveni život jedne zajednice. Tom cilju je bilo sve podređeno te su Srbi uložili veliki trud i rad da vode alfabetske tečajeve i opismenjuju Albance, koji su mahom bili nepismeni. Kako bi ih opismenili tako su ih uključivali u institucije. Po nacionalnom ključu, komunisti bi postavili pedesetih godina prošlog veka jedva pismenog Albanca, koji bi figurirao, a posao za njega su obavljali Srbi. Srpski profesori iz Beograda i Niša osnivali su fakultete u Prištini i bili prvi predavači na istim. Dakle, Srbi su imali prosvetiteljsku misiju kod albanskog naroda. Velika je uloga Srpkinja u skidanju zara i feredža sa albanskih žena i njihovoj emancipaciji. Sve navedeno zabeleženo je na stranicama lista „Jedinstvo”, a uskoro će sve to moći da vide građani Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije i cele Srbije, pošto pripremamo veliku izložbu „Letopis Jedinstva”. Pozvaćemo i Kurtija na izložbu.

Odlazite li u Prištinu i kako je sada tamo ?

Priština je grad moje mladosti. Provela sam najlepše godine u Prištini i zavolela taj grad i njegove stanovnike. Živela sam u najlepšoj ulici, gde je sve je bilo na dohvat ruke. Volela sam miris lipe, hleba i pržene kafe, koji su se širili prištinskim ulicama. Odlazim često nadajući se da ću naći onaj stari grad i one ljude, a uvek se tužna vratim. Sve je sada drugačije. U centru su živeli pretežno Srbi kojih više tamo nema. Promenila je Priština i stanovnike i arhitekturu. Stara Priština je oteta i živi u sećanjima.

Kako vidite budućnost Kosova i Metohije?
Kao sastavni deo Srbije i nikako drugačije. I po ovozemaljskom i po Božijem pravu Kosovo i Srbin ne mogu jedno bez drugoga. Već sam rekla, oteto mora da se vrati.

Za sebe uvek govorite da ste samo novinar. Zašto, i kako ocenjujete medijsku scenu u Srbiji?

Moje primarno zanimanje jeste novinarstvo. Međutim, novinarstvo pada sve niže. Medijsku scenu u Srbiji kreiraju dve televizije i ako nisi sa njima, onda si protiv njih. Jedna forsira vlast , a druga opoziciju. Isključive i jedna i druga. Ogromna je polarizacija medijske scene u Srbiji. Nažalost, važi pravilo bez osnova i obrazloženja: „ako ne misliš kao ja, ti si moj neprijatelj.” Medij u kome radim je ozbiljan i odgovoran. „Jedinstvo” nikada nije demantovano jer se pridržavamo osnovnih postulata novinarstva, a to je ISTINA. Naprimer čitaoce „Jedinstva” ne interesuje da li na severnoj ili južnoj tribini Zvezdinog stadiona sedi sin predsednika Srbije i ko mu pravi društvo. Naši čitaoci se bore za egzistencijalni i biološki opstanak na Kosovu i Metohijii i njihov javni interes nije senzacionalizam i tabloidizacija. Neki ljudi ne razumeju šta je predsednik države i šta on predstavlja za okupirani deo teritorije te države. Predsednik države se bira na neposrednim izborima i poštovanje predsednika, ma kako se on zvao, je poštovanje volje i izbora građana Srbije. Na godišnjoj konferenciji predsednika države, pitala sam prva sa razlogom pošto je KiM najvažnije nacionalno pitanje u Srbiji. Bez skromnosti, sigurno sam u vrhu poznavalaca kosovske političke scene, da bi neki novinar iz niskotiražne novine u Beogradu, koji nikada nije ni kročio na Kosovo niti poznaje moj rad, napisao da meni pišu pitanja. Valjda je hteo da omalovaži predsednika i ne bira sredstva ni način kako to učiniti. On je samo dobio zadatak od urednika da tako napiše, iako je i sam svestan da nema osnova to što piše. Slučajno sam pitala ja, a da je pitao bilo koji drugi neutralni novinar da ne pripada njegovoj opciji, isto bi prošao. Pitate me , a inače me više to i ne dotiče. Nikada mi niko nije ni pokušao naređivati ni kao novinaru ni kao čoveku, jer moj karakter to ne dozvoljava. Sa nadređenim sam uvek imala jasan stav i konstruktivan dogovor i saradnju. Ukoliko mi se ne dopada uređivačka politika medija u kome radim, mogu da potražim drugi. Tako je svuda u civilizovanom svetu.

Kao novinar ste imali više neprilika, naprimer marta 2018. prilikom hapšenja Marka Đurića, udario vas je albanski policajac a nije vas neprijatnost zaobišla ni u Beogradu?

Da, dobila sam kundak u stomak od albanskog specijalca samo zato što sam radila svoj posao i modricu nosila mesec dana. Bilo je još teških situacija na Kosovu i Metohiji. Neke sam prijavljivala a neke nisam. U Beogradu sam, takođe, ni kriva ni dužna prošla kroz „toplog tviteraškog zeca”. Neposredno pred pandemiju Korone otvoren je novi Klinički centar u Nišu. Ja sam govorila o tom značaju u borbi sa Korona virusom. Jedan isključivi medij to je okvalifikovao kao podršku vlasti i onda je krenula tviteraška uvreda na moj račun. Zanimljivo da niko od tih tviteraša nije znao ni kako izgledam a kamoli kako radim. Njihovi tvitovi su bili preteće i uvredljive sadržine. Zapravo, sada mogu da kažem da se nisu ni odnosili na mene, već su samo koristili moje ime i prezime. Naprimer, pisali su da sam debela i ružna, da sam nepismena i zla, a sve to nema veze sa realnošću. Pisali su da ću da završim u Renatovom čamcu, da ću da izađem bez povratka i razne druge pretnje i vulgarnosti. Nisam se uplašila, ali su me savetovali u UNS-u da se obratim i prijavim slučaj. Nakon reakcije novinarskih udruženja, institucija i pojedinaca, najveći deo njih je obrisao pretnje upućene tviterom. Imam i suviše posla da bih se bakćala sa advokatima i sudom te sam povukla tužbu. Svako moje pitanje bih opet ponovila jer je profesionalno, odgovorno i ne forsira nijednu političku opciju. Kosovo i Metohija je iznad svih partija. Žalosno je što je ceo taj slučaj pokrenut od novinara, koji nije ništa znao o mom radu. Svima sam i sve oprostila. Nije dobro da svi razišljamo unisono, ali upućivati pretnje bilo kome što ne misli kao vi je suludo i, naravno, krivično delo. Pluralizam mišljenja i govora daje više demokratije. Samo osobe sa velikim nedostatcima i bez empatije mrze svakoga ko misli drugačije. Istina je da mediji i novinari kreiraju stanje u društvu, koje se prenosi na društvene mreže i dalje…

Mnoge kolege se žale da odbijate gostovanje u njihovim emisijama?

U Srbiji se više ne može pričati ni o književnosti, ni o umetnosti ni o muzici da se ne ispolitizuje. Od ratova, protesta, politike i negativnosti postali smo istraumatizirani. Ja sam novinar štampanog medija i sve što mislim napišem, a imaju veliki broj političara i analitičara za gostovanje. I tu je podela između dve televizije. Oni koji dolaze na onu koja podržava vlast ne idu na opozicionu i obrnuto. Ova koja podržava vlast makar priznaje da tako funkcioniše, a ova opoziciona tvrdi da je nepristrasna, profesionalna i da poštuje etičke standarde novinarske profesije, a pristrasna da ne može pristrasnije. Na kraju, političari i tajkuni uređuju medijsku scenu i puste novinare da se „valjaju u blatu”.

Uređujete knjige, pišete recenzije i književnu kritiku. Da li vas to udaljava od novinarstva?

Ovakvo novinarstvo se udaljava od mene. U Srbiji ima par hiljada zvanično registrovanih medija. Svako uzme mikrofon i radi kao novinar. Uradi kakav-takav prilog, a kada zagrebete otkrijete da nema ništa ispod površine. Danas se teško nalaze mladi ljudi koji žele da rade i da se usavršavaju u pisanom novinarstvu. Svi hoće da se slikaju. Književnost je moja velika ljubav i lekovita je u odnosu na današnje novinarstvo.

Vidim ispred vas dvobroj „Stremljenja”, šta donosi i šta je u izdavačkom planu „Panorame -Jedinstva” za ovu godinu?

Donosi obilje literarnih priloga, poeziju, prozu, eseje, studije, portrete pisaca i naravno likovne priloge. Preko 50 stvaralaca na više od 400 strana. Uvek novi i kvalitetni prilozi učinili su to da je ovaj književni časopis u vrhu srpske periodike. Šta se tiče knjiga , dobili smo više od 40 sjajnih rukopisa. Nažalost, nemamo mogućnosti da sve to realizujemo, a postoji i godišnji plan od kojeg ne možemo odstupati.

Mnogo obaveza, putovanja i rada. Kako postižete?

Ako vam je u srcu ljubav umesto gneva i mržnje, u oku sunce umesto oblaka, ako vam životne teškoće ne uklone osmeh i ako vam je čista savest – vi ste u svemu uspešni. Imam veliku porodicu koju neizmerno volim i koja je moja luka za počinak, ali i novu energiju.

Već 20 godina čvrsto držite titulu najlepšeg izdavača u Srbiji i šire. Kako u tome uspevate?

Više bih volela da ste rekli najboljeg, ali pošto ste već pitali odgovoriću:- Smeh i rad oplemenjuju čoveka. Sa osmehom i pozitivnom energijom zračite i kada je sumorno vreme. Pobornik sam prirode i zdravog života, a za nešto su zaslužni i roditelji.