За успешну енергетску транзицију неопходна сарадња државе, привреде и грађана

Фото: Емилија Јовановић

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић изјавила је данас да ће циљеви Србије који се тичу обновљивих извора енергије (ОИЕ), повећања енергетске ефикасности и смањења емисије штетних гасова бити утврђени Интегрисаним националним енергетским и климатским планом, који ће заједно са новом Стратегијом развоја енергетике бити донет до краја године.

На онлајн регионалној конференцији “ReGreen” у Љубљани, Ђедовић је рекла да када је реч о смањењу емисија штетних гасова у односу на 1990. годину, циљ је да се емисије смање за 34 одсто до 2030, односно за 52 одсто до 2040. године, док је у области енергетске ефикасности реално да се просечно смањује финална потрошња енергије 0,7 одсто годишње.

Министарка је нагласила да су изменама Закона о коришћењу ОИЕ створени услови да инвеститори имају неопходну сигурност и предвидљивост да планирају своје пројекте, уз јасна правила кад је реч о одговорности за балансирање нових капацитета из ОИЕ.

Према њеним речима, на тај начин су уважени интереси државе и грађана да има довољно енергије, затим интереси инвеститора и обавезе оператора система и гарантованог снабдевача. План је да се капацитети за производњу електричне енергије из ОИЕ који сада износе око 550 МW у наредних неколико година повећају око три пута, рекла је Ђедовић.

Поред стварања подстицајног законског оквира за инвестиције у ОИЕ приватног сектора, она је истакла да је за остваривање циљева у енергетском сектору важно и реформисање енергетских компанија у власништву државе. Ђедовић је рекла како би били енергетски независни и имали сигурно снабдевање, неопходан је снажан и ефикасан ЕПС, способан да реализује велике инвестиције, а то се односи и на друга енергетска предузећа којима предстоје реформе.

Она је рекла да је за успешно спровођење енергетске транзиције поред државе, која поставља циљеве и доноси законодавни оквир, важно и активно учешће привреде и грађана. Ђедовић је закључила да је јавно-приватни дијалог неопходан за спровођење зелене транзиције јер само конструктивном разменом мишљења може да се иде ка бољој будућности која је важна и за планету и за генерације које долазе.