Селаковић присуствовао обележавању 175-годишњице „Мајске скупштине“

Селаковић присуствовао обележавању 175-годишњице „Мајске скупштине“

15/05/2023 Off By BERB

Foto: minrzs.gov.rs

 

Министар Никола Селаковић присуствовао данас је обележавању 175. годишњице „Мајске скупштине“ одржане 1848. године у Сремским Карловцима.

 

Селаковић је нагласио да је одлукама велике Мајске скупштине, која је одржана у згради Магистрата у Сремским Карловцима, српски народ поставио темеље свом политичком деловању у тадашњој Хабзбуршкој, а потом Аустроугарској монархији, и уздигао је свога митрополита у ранг патријарха, изабрао првог војводу, као свог врховног поглавара световне власти, донео озбиљне одлуке, којима је формирао органе власти на територији Српске Војводине.
Министар је навео да је у Сремским Карловцима, пре 175 година, српски народ, предвођен патријархом Јосифом Рајачићем и првим војводом Српске Војводине Стеваном Шупљикцем, прогласио тадашњу Српску Војводину, на областима које се мање више подударају са простором данашње АП Војводине.
„Та борба за политичку еманципацију, али и обједињавање са Књажевином, потом и Краљевином Србијом, трајала је дугих седам деценија, а окончана Великом народном скупштином у Новом Саду 1918. године“, истакао је министар Никола Селаковић.
Селаковић је навео да је од ове године, Република Србија сећање на велику Мајску скупштину, одржану у Сремским Карловцима, као и сећање на војводу Шупљикца, на патријарха Рајачића, на вожда Ђорђа Стратимировића, уврстила у ред државних свечаности, и додао да ће се овај историјски датум обележавати не само у Сремским Карловцима, Крушедолу, Новом Саду, већ и у другим крајевима наше земље.
Министар је закључио да на овај начин као народ показујемо колико поштујемо наше претке, колико се трудимо да стварамо од Србије добро место за живот наших потомака.
Поводом обележавања 175. годишњице „Мајске скупштине“, одржане 1848. године у Сремским Карловцима, министар за рад, запошљавање, борачка, и социјална питања Никола Селаковић положио је венац на гроб војводи Стевану Шупљикцу у манастиру Крушедол, као и код Спомен плоче о проглашењу Српске Војводине на згради Магистрата у Сремским Карловцима.