Нова енергетска политика за већу енергетску независност Србије

Фото: Зоран Петровић/МРЕ

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић разговарала је са директором Секретаријата Енергетске заједнице Артуром Лорковским о изради стратешких докумената и унапређењу регулативе у области енергетике, реформисању државних енергетских компанија и диверсификацији извора снабдевања енергентима.

„У завршној смо фази израде Интегрисаног националног енергетског и климатског плана, за који очекујемо да буде усвојен до краја године, као и нова Стратегија развоја енергетике. Доношењем ових докумената, заједно са унапређењем законске регулативе и усвајањем листе приоритетних пројеката у енергетици, биће заокружена нова енергетска политика која треба да омогући већу енергетску независност Србије и декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године. За реализацију тог плана потребна нам је јака, оснажена национална компанија Електропривреда Србије, чија је трансформација у току, која ће моћи да изнесе предстојећи инвестициони циклус заједно са стратешким партнерима“, рекла је Ђедовић.

Она је навела и да су, осим недавно усвојених измена Закона о коришћењу ОИЕ, ове године планиране и измене Закона о енергетици, које ће омогућити преношење одговарајућих пакета прописа ЕУ у домаће законодавство. Додала је да су у току и припреме за успостављање организованог унутардневног тржишта електричне енергије, које се очекује почетком лета и које је важно за интеграцију нових капацитета из ОИЕ.

На састанку је разговарано и о Механизму за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ).

Директор Секретаријата енергетске заједнице Артур Лорковски рекао је да ће овај механизам имати значајан утицај на пословање у Републици Србији и ширем региону Западног Балкана.

„Да би обезбедила изузеће од ЦБАМ-а у области електричне енергије, Србија треба да се интегрише у ЕУ кроз спајање тржишта, додатно успостави потпуно функционалан систем трговања емисијама до 2030. и да се обавеже на климатску неутралност до 2050. године. Регионално координисан приступ, користећи оквир Енергетске заједнице где год је то могуће, може довести до најнижих трошкова и највећих користи за Србију и друге уговорне стране на Западном Балкану”, рекао је Лорковски.