Hitno potreban plan za buduće pandemijske izazove!

Diskusija pod nazivom „Postpandemijske dileme: Da li smo bezbedniji ili još ugroženiji?“ održana 23. marta 2023. godine u hotelu Metropol, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), bila je prilika da se razgovara o poukama koje je zdravstveni sistem izvukao iz pandemije, o spremnosti države da odgovori na moguću narednu pandemiju, kao i o uticaju pandemije na mentalno zdravlje ljudi.

Panel diskusiju otvorio je Igor Bandović, direktor BCBP-a dok su o temi govorile Draga Šapić, psihološkinja (PIN) i prof. dr Radina Vučetić, istoričarka i redovna profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultate istraživanja o upravljanju pandemijom u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku, predstavio je Srđan Hercigonja, viši istraživač i programski menadžer. Diskusiju je moderirao novinar Filip Lukić.

Tokom prvog panela, Srđan Hercigonja je kao najbitnije postpandemijske zaključke izdvojio potpunu dominaciju politike nad strukom u procesu upravljanja pandemijom, netransparentnost kada su u pitanju nabavke vakcina, medicinske opreme, manipulaciju podacima o brojevima zaraženih i preminulih, ali i način komuniciranja – od širenja panike do potpunog ignorisanja pandemije.

Dr Radina Vučetić, autorka knjige „Nevidljivi neprijatelj : Variola vera 1972”, podsetila je na epidemiju Variole. Ona je istakla da se Jugoslavija ozbiljno spremala za pojavu karantinskih bolesti, otvorile su se laboratorije, pravio detaljan plan za nošenje sa krizom, tansport zaraženih, spisak epidemiologa, uputstva za lekare i tehničare. Profesorka Vučetić je naglasila da takvog plana danas nema jer nemamo ni državu ni društvo: „Država je ranije ulagala u stručnjake, školovala kadar kojeg danas nema. Tada je struka apsolutno dominirala, a izjave su davali isključivo lekari. Ni u jednom trenutku nije postojalo nepoverenje u zdravstvemi sistem i nije bilo širenja panike. Nakon Variole su se momentalno poveli razgovori o tome gde je bio problem, a u skupštini su postavljana ozbiljna pitanja, iako je tada bila reč o jednopartijskom sistemu.“

Psihološkinja Draga Šapić govorila je o nivou psihološke uznemirenosti, osećaju neizvesnosti kao i mentalnom zdravlju tokom pandemije. „Sve je to dovelo do konfuzije kod ljudi, bili su preplavljeni različitim informacijama i jasno se video povećan strah kada su najavljivane restriktivne mere. Bitnije je kako se komunicira sa građanima nego šta se komunicira. Treba da se insistira na pozitivnim porukama, a ne na zastrašivanju i kažnjavanju. Način komunikacije bi trebalo da se prilagodi društvenim i kulturnim odlikama jednog društva.“ – izjavila je Draga Šapić.

Krizne situacije bi trebalo da ujedine društvo, međutim to se ovoga puta nije dogodilo. Na pitanje da li nas je nepoverenje sprečilo u tome, Šapić je izjavila da je zbunjenost ljudi predstavljala glavni problem. Različite poruke koje su primali dovele su do toga da građani sumnjaju u sve, poverenje u bilo kakvu javnu strukturu je vremenom sve više opadalo, dok je istovremeno raslo informisanje putem društvenih mreža i ličnih kanala komunikacije.

Hercigonja se takođe osvrnuo na činjenicu da je pandemija Srbiju zahvatila u periodu jačanja autoritarnih tendencija i da je pandemija iskorišćena kako bi se nastavilo zarobljavanje države. Na pitanje kakvo je poverenje u zdravstveni sistem posle pandemije, viši istraživač BCBP-a odgovorio je: „Moramo govoriti o odlivu kadrova. Nismo bezbedniji i nismo spremni za (novu) pandemiju. Tu temu više niko ne spominje. Neophnodna je reforma globalnog upravljanja zdravstvom. Za to je potreban jedan multilateralni pristup, a mi živimo u periodu novog hladnog rata“.

Profesorka Vučetić predviđa da će dobar deo problema 21. veka biti vezan za viruse i pandemije, a nadovezala se i na podatak da je Rusija pri invaziji Ukrajine spominjala strah od bioterorizma, budući da je SSSR imao razvijen sistem za razvoj biološkog i hemijskog oružja kao i mrežu tajnih laboratorija. „Ovo je nešto čime moramo da se bavimo na globalnom nivou. Bilo da je samo priroda u pitanju, kroz mutaciju virusa, ili bioterorizam – nama se ne piše dobro“, zaključila je profesorka.

Na pitanje da li smo psihički spremniji za novu pandemiju, Draga Šapić je izjavila: „Pandemija je pokazala koliko su ljudi prilagodljivi. Mi smo otporna vrsta, ali i vrsta koja lako zaboravlja i lako se navikne na dobro. Ako bi se pandemija javila uskoro, bili bismo psihički spremniji. Važna je solidarnost koja treba da se primeni i na nacionalnom nivou. Moramo da negujemo solidarnost između ljudi.“

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar, koji istraživanjem, javnim zastupanjem, razvojem zajednice i obrazovanjem doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima I poštovanjem ljudskih prava.