Aktivnosti u četiri ključne oblasti u fokusu prvih sto dana rada Vlade

Brnabić je na sednici Vlade u Lebanu, predstavljajući postignute rezultate, istakla da je naš budžet razvojni, uprkos svim izazovima sa kojima se suočavamo i mi i svet, i da od njega zavisi dalji rast i razvoj Srbije, kao i životni standard i investicije.

Ona je kao osnovnu poruku navela to da je postignuta stabilnost u smislu kontinuiranog rasta plata i penzija, podrške najugroženijem delu stanovništva, daljih investicija i rasta.

Budžet je obezbedio dalje unapređenje životnog standarda, povećanje plata i penzija. Tačne podatke za plate u javnom sektoru imaćemo 25. februara, ali trenutno znamo da smo završili godinu sa prosečnim platama između 710 i 720 evra, i one su 115 odsto veće nego pre 10 godina, naglasila je premijerka.

Ona je podsetila na to da su plate u javnom sektoru povećane 1. januara za 12,5 odsto, a u vojsci 25 odsto, dok su penzije povećane ukupno 20,8 odsto u novembru i januaru, što znači da će prosečna penzija u 2023. iznositi približno 320 evra.

Takođe, kako je dodala, minimalna zarada povećana je za 14,3 odsto i sada iznosi nešto više od 40.000 dinara.

Želimo da vidimo kako možemo na svaki način da pomognemo najugroženijim slojevima stanovništva da dostojanstveno žive i imaju dostojanstvenu platu za svoj rad, poručila je predsednica Vlade.

Ona je potvrdila da je državna kasa stabilna, te je BDP za 2022. godinu iznosio 60,3 milijarde evra, što je rekordan BDP, i dodala da je deficit na kraju 2022. godine bio 3,3 odsto BDP-a, a javni dug 55,2 odsto BDP-a sa tendencijom pada.

U tom kontekstu, Brnabić je objasnila da je 25. januara otplaćen dug od 100 milijardi dinara, čime je udeo javnog duga smanjen već u januaru.

U prošloj godini ostvaren je i rast koji nije bio kao što je planirano jer, kako je navela, krajem 2021. godine, kada su pravljene projekcije za rast, niko nije očekivao rat u istočnoj Evropi.

Ostvarili smo rast između 2,3 i 2,5 odsto, i uprkos svim teškoćama imali smo 4,4 milijarde evra stranih investicija, predočila je premijerka i ukazala na to da se Vlada u prvih 100 dana rada fokusirala na dalje privlačenje stranih investicija jer one garantuju kontinuirani rast plata i penzija.

U tom smislu, predsednica Vlade je napomenula da je pronađen strateški partner za „Staklo Paraćin“, u koje će švajcarsko-slovenački konzorcijum „Global Glass“ uložiti više 300 miliona evra.

Tokom prvih 100 dana rada Vlade otvorena je kancelarija i istraživački razvojni centar IBM u Novom Sadu, podsetila je Brnabić i istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče otvorio hotel „Planinka“ u Kuršumlijskoj banji.

Takođe, kako je ukazala, japanska kompanija „Japan Tobacco International“ (JTI) u Senti najavila je novi investicioni ciklus u Srbiji za narednih pet godina za poboljšanje proizvodnje i proširenje kapaciteta, u vrednosti od 51 milion dolara.

Prema njenim rečima, sporazumi sa švajcarskom farmaceutskom kompanijom i japanskom kompanijom „Takeda“ daju osnov za jedan od najvažnijih strateških projekata, a to je Bio 4 kampus.

Premijerka je prenela da su završeni pregovori sa MMF-om o stend-baj aranžmanu od 2,4 milijarde evra u trajanju od 24 meseca, ocenivši da nam je to važno da učvrstimo stabilnost – deo će biti namenjen za ublažavanje energetske krize, a drugi za slučaj daljih poremećaja u Evropi i svetu.

Takođe, nikada veći iznos sredstava nije bio odvojen za investiciona ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, naglasila je ona i dodala da je simbolično probijen tunel na obilaznici oko Beograda.

Prema njenim rečima, 2023. godina biće važna godina za putnu infrastrukturu, budući da je planirano da se završi auto-put do Požege, do Kruševca i mnogi drugi projekti.

Ona je istakla i da je usvojena Strategija za mlade do 2030. godine i da je u treći ciklus programa „Moja prva plata” uključeno 9.400 mladih, i naglasila značaj formiranja Nacionalnog saveta za sport, koji će se baviti prioritetima i analizama u toj oblasti.

Premijerka je rekla i da je nastavljeno uvođenje brzog interneta u ruralnim sredinama, kao i da će to biti završeno do 2025. godine, podsetivši na to da je Srbija postala član Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju kao jedna od 29 zemalja.

Brnabić je ukazala na to da je sa sindikatima u oblasti obrazovanja donet set mera za prevenciju nasilja u školama, dodavši da je putem platforme eNauka omogućena digitalna akreditacija naučnoistraživačkih organizacija.

Ona je objasnila da su na taj način one oslobođene od administracije, najavivši da će od 15. februara sticanje naučnih zvanja istraživača biti potpuno digitalno.

Predsednica Vlade je, govoreći o zdravstvu, navela da su dodatno obezbeđene vakcine protiv novih sojeva koronavirusa, da su sa dva miliona evra finansirani radovi na više domova zdravlja, kao i da se u Srbiji počelo sa biomedicinski potpomognutom oplodnjom, pri čemu je trenutno više od 500 zahteva.

Brnabić je poručila da će sa tim investicijama biti nastavljeno kako u Srbiji ne bi bilo mesta i građana prvog, drugog ili trećeg reda.

Premijerka je predočila da je završeno opremanje Infektivne klinike u Beogradu i Zdravstvenog centra u Aranđelovcu, kao i da su prošireni termini za zakazivanje pregleda u zdravstvenim ustanovama.

Ona je, kada je reč o oblasti ekologije, navela da je usvojen Program zaštite vazduha do 2030. godine i da je nastavljeno sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i izgradnjom infrastrukture.

Za poljoprivredu, kako je naglasila, nikad nije bilo više opredeljeno budžetom od ovogodišnjih 68,7 milijardi dinara za subvencije, pri čemu je ukazala na značaj uvođenja eAgrara.

Premijerka je napomenula i da je podeljeno 100.000 vaučera za odmor u Srbiji i da je uspostavljena direktna avio-linija sa Kinom.

Ona je prenela da je započet i rad na Ložionici, prvom kreativnom centru u Srbiji, podsetivši na to da se nastavlja sa manifestacijom prestonice kulture, što je ove godine Čačak, a sledeće Užice.

Govoreći o vojsci, Brnabić je rekla da je 1.612 kandidata upućeno na dobrovoljno služenje i obuke za rezervne oficire, što je najbolji rezultat u poslednjih pet godina.

Predsednica Vlade je ukazala i na značaj uspešnih izbora za savete nacionalnih manjina, kao i osnivanje Saveta za goransku nacionalnu manjinu.

Potpisano je više od 500 ugovora za seoske kuće sa okućnicom, pri čemu su oni koji su dobili pomenute kuće u proseku mlađi od 30 godina, naglasila je Brnabić i predočila i da su značajne aktivnosti Srbije u inicijativi „Otvoreni Balkan”, kao i potpisivanje tri ugovora u Berlinskom procesu.

Brnabić je ocenila da je „Otvoreni Balkan” najvažnija regionalna inicijativa u više decenija, dodavši da će Srbija, Albanija i Severna Makedonija nastaviti da razgovaraju o tome šta je to što može zajednički dodatno da se uradi kako bi se stvorio bolji ambijent za nove investicije.

Očekujemo da u inicijativi „Otvoreni Balkan” krenemo sa jedinstvenim ID brojem za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i otvaranje posebne trake na graničnim prelazima samo za naše državljane i naš transport, rekla je ona.

Premijerka je navela da se očekuje ratifikacija dogovora u okviru „Otvorenog Balkana” u parlamentu Severne Makedonije, objasnivši da će sa karticama sa ID brojem građani moći da putuju, rade, studiraju i leče se u sve tri zemlje kao da su državljani.

Predsednica Vlade je, govorivši o energetici kao jednoj od četiri glavne celine na koje se Vlada fokusirala u prvih 100 dana, naglasila da je Srbija, uprkos energetskoj krizi i problemima na globalnom nivou, uspela da obezbedi energetsku stabilnost.

Naša zemlja nije osetila energetsku krizu, ukazala je ona i precizirala da je stabilizovan EPS, koji je u decembru i januaru izvezao 143 gigavat sati električne energije, dok su rezerve nafte i derivata uvećane za 54 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Prema njenim rečima, u rekordnom periodu od tri meseca u funkciju je stavljeno postrojenje za homogenizaciju uglja različitog kvaliteta u Bloku B TE „Nikola Tesla“, uz napomenu da je na tome inistirano jer se radilo na uvozu kvalitetnijeg ugalja koji je homogenizacijom doprineo da se podigne kalorijska vrednost postojećeg i dobije više električne energije.

Takođe, kako je dodala, stigao je i poslednji kontigent opreme za novu Termoelektranu „Kostolac B“, koje će biti na mreži do kraja godine.

Cene električne energije i gasa u Srbiji su i dalje među najnižim, predočila je Brnabić i navela da je država izuzetno subvencionisanim cenama sačuvala standard građana i zaštitila konkurentnost naše privrede.

Premijerka je iskazala zahvalnost građanima jer su stimulativne mere dale odlične rezultate, te smo u oktobru uštedeli 15 odsto električne energije u odnosu na 2021. godinu, a u novembru sedam odsto i decembru 9,4 odsto, što znači da je napravljena ušteda struje vredna 67 miliona evra.

Građani ne treba da brinu jer imamo dovoljno uglja, gasa, nafte i naftnih derivata, ponovila je ona i potvrdila da su u toku pripreme za zimu i sledeću grejnu sezonu.

Ono što je važno zbog životnog standarda građana jeste to da smo u prvih 100 dana rada Vlade promenili Uredbu o energetski ugroženom kupcu, čime smo dodatno zaštitili najugroženije, navela je Brnabić i podvukla da je tri puta više građana dobilo pravo na subvencionisanu električnu i toplotnu energiju, odnosno sa 68.000 povećan je broj na 190.000 domaćinstava.

Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji, koja je izvor stalne nestabilnosti, Brnabić je ukazala na provokacije, napade na Srbe i na 100 teških dana, koje je, kako je rekla, na sebi izneo predsednik Aleksandar Vučić, a koji su se svakako odrazili na rad Vlade.

Formiranje Zajednica srpskih opština, onako kako je definisano Briselskim sporazumom uslov je svih uslova. Ako se ne priznaje taj sporazum, ko će garantovati da će se ijedan drugi poštovati. Ne postoji interes Prištine da se formira ZSO, ali ni želja da se implementiraju potpisani sporazumi, istakla je premijerka.

Ona je poručila da ZSO ne može biti onakva kako je zamišlja neka NVO iz Srbije, sa KiM ili bilo koji političar, već ZSO u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine.

Predsednica Vlade je još jednom podsetila na to da će u aprilu biti 10 godina otkako je potpisan prvi Briselski sporazum i dodala da je sprovođenje sporazuma nešto sasvim prirodno i što se očekuje.