Преминула Гордана Куић

Izvor: Seecult/Foto: Privatna arhiva

Књижевница Гордана Куић, ауторка девет романа и две збирке прича, преминула је 13. јануара у Београду у 81. години. Сахрана Гордане Куић биће 19. јануара у 14.30 сати на Новом гробљу у Београду, пренели су порталу SEEcult.org њени пријатељи.

Рођена у Београду 1942. године, Гордана Куић завршила је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Београдског универзитета и Хантер колеџу у Њујорку. Радила је као саветник за енглески језик у америчкој амбасади у Београду, као консултант у АYУСА Интернатионал у Београду, и као администратор за енглески језик у источној Европи и за хуманитарну помоћ бившим југословенским републикама у Сорош фондацији у Њујорку.

Објавила је романе “Мирис кише на Балкану”, “Цват липе на Балкану”, “Смирај дана на Балкану”, ‘Духови над Балканом”, “Легенда о Луни Леви”, Бајка о Бењамину Баруху”, “Балада о Бохорети”, “Роман у сликама” и “Рроман у причама”. Такође, објавила је две књиге приповедака “Преостале приче” и “Са друге стране ноћи”.

Према њеном роману “Цват липе на Балкану” снимљена је ТВ серија, у режији Ивана Стефановића. Такође, према роману “Мирис кише на Балкану” снимљени су ТВ серија и филм, у режији Љубише Самарџића.

У драматизацији Небојше Ромчевића написана је драма “Мирис кише на Балкану”, која је премијерно изведена 2009. у Мадленијануму.

“Мирис Кише на Балкану – балет о Рики” премијерно је изведен у Сарајеву 1992, те у Београду исте године на БЕМУС-у.

Према речима Гордане Куић, почела је да пише током раних осамдесетих година 20. века – не да би постала писац већ са жељом да овековечи живот пет изузетних жена – сестара Салом, односно своје мајке Бланке и тетака, Лауре, Нине, Кларе и Рифке. Догодило се да је преко њих у својој првој трилогији испричала причу о сефардским Јеврејима Сарајева, Босне, па и Балкана у трајању од једног века. О томе је, како је својевремено навела, сазнала тек када је прочитала рецензију Давида Албахарија.

Сматрала је и да нема већег признања од читаности.

Читалачку публику нико не може насилно привући било каквом медијском кампањом, критикама, рекламом, нико не може натерати на избор онога што ће читати. “Публика је непоткупљива. Само због ње моји романи трају. То трајање је потврда вредности. Другим речима, ако се моји романи буду читали за сто година, значиће да нешто вреде, мада у томе, нажалост, ја нећу моћи да уживам”, навела је Гордана Куић на свом сајту.

Гордана Куић добила је награду Женско перо за 2006. годину, награду за најбољу прозу Бањалучког сајма књига за сабрана дела и награду Издавача и књижара БИХ за 2010. годину. Њени романи преведени су на француски, енглески, пољски, македонски, словеначки, италијански, немачки, шпански и хебрејски језик.