Balet “Labudovo jezero” za Svetski dan igre u Srpskom narodnom pozorištu
27/04/2025Foto: Marija Erdelji
Svetski dan igre u Srpskom narodnom pozorištu biće obeležen izvođenjem jednog od najpoznatijih baleta svih vremena – Labudovim jezerom. U koreografskoj postavci Vladimira Logunova, 29. aprila ce ulogu Odete i Odilije izvesti Ana Đurić, a princ Zigfrid će biti Artemij Makarov. Druge večeri, odnosno 30. aprila nastupaju Katarina Zec i David Gruoso. Obe večeri ulogu Rotbarta izvodi Samjuel Bišop. U predstavi za koju se već traži karta više, nastupaju solisti i ansambl Baleta, kao i orkestar Srpskog narodnog pozorista.
Godine 1982., Svetska alijansa za umetničku igru (World Dance Alliance) u okviru Međunarodnog pozorišnog instituta pri UNESCO-u (ITI UNESCO), pokrenula je obeležavanje Svetskog dana igre. Izabran je 29. april, datum rođenja Žana Žorža Novera (1727-1810), začetnika moderne igre. Planetarna proslava jedinstvene umetničke discipline, počiva na univerzalnosti jezika koji prevazilazi sve političke, kulturne i etničke granice, pružajući mogućnost ujedinjavanja ljudi oko zajedničkog i neponovljivog iskustva – igre! Svake godine, po jedan slavni koreograf ili igrač upućuje poslanicu koja kruži svetom. Autora biraju Svetska alijansa umetničke igre i izvršni odbor Međunarnodnog pozorišnog instituta pri UNESCO-u. Poruka se prevodi na sve jezike sveta.
Zahvaljujući Beogradskom festivalu igre, brojni autori ove poruke su dobro poznati i našoj publici: Jirži Kilijan, Akram Kan, Tvajla Tarp, Sidi Larbi Šerkauji, Murad Merzuki, Mats Ek, Magi Maren, Vilijam Forsajt…Već 12 godina, potpredsednica Svetske alijanse za umetničku igru sa sedištem u Rimu, je Aja Jung.
Autor poslanice za Svetski dan igre 2025. godine je Mihail Barišnjikov. Ovo je njegova poruka:
Često se govori da igra može izraziti neizrecivo. Radost, tuga i očaj postaju vidljivi; otelotvoreni izrazi naše zajedničke krhkosti. Da igra može probuditi empatiju, inspirisati ljubaznost, podstaknuti želju za izlečenjem, a ne za povredom… Posebno u vremenu u kome stotine hiljada ljudi trpi neizvesnost i posledice ratova, svedoci su političkih prevrata ili protestvuju protiv nepravde – iskrenost naše misli dobija vitalni značaj. To je teška obaveza i teret za telo, za igru i umetnost. Ipak, umetnost je i dalje najbolji način da se odredi oblik neizrečenom, i postave pitanja: Gde je moja istina? Kako da poštujem sebe i svoju zajednicu? Kome ili čemu dugujem odgovornost?
