DW: Kosovo – mračne perspektive?

 

Dijalog sa Srbijom traje šest godina i ne vidi mu se kraj, građani još čekaju viznu liberalizaciju, a EU nije jasna u svojoj Strategiji o proširenju. Kosovo tako dočekuje desetu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti piše Dojče Vele:

 

“Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, što je projekat koji je podržan od većine demokratskih zemalja, Kosovo je priznalo 115 zemalja sveta. Tokom tog perioda, zatvoreno je međunarodno nadgledanje nezavisnosti, započet dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom (koji i dalje nije završen), osnovan Specijalni sud za ratne zločine i nastavlja se pokušajima da se Kosovo približi evropskim strukturama, iako građani i dalje ne mogu slobodno da se kreću u šengenskoj zoni.
Evropska unija i dalje je neutralna kada je reč o kosovskoj nezavisnosti, iako su 23 zemlje-članice tu nezavisnost priznale. U najnovijoj Strategiji EU za Zapadni Balkan, u delu o Kosovu se navodi: „Kosovo ima mogućnost održivog napretka kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao i da unapredi svoj evropski put, kada to budu dozvolile objektivne okolnosti“.

Iako su kosovski politički lideri kritikovali strategiju EU, odnosno njen deo koji se odnosi na Kosovo, predstavnica Unije na Kosovu Natalija Apostolova ocenjuje da Strategija u suštini „ne pravi nekakvu razliku između Kosova i drugih zemalja u regionu, pošto je pred Kosovom i dalje dug put do faze integrisanja. Uslovi i kriterijumi su isti, proces proširenja i dalje je zasnovan na postignutom i drugog puta nema. Evropska unija ne može i neće da uvozi bilateralne nesporazume, oni bi trebalo da se reše pre učlanjenja. Kosovo bi, ali isto tako i Srbija, trebalo da intenziviraju pokušaje normalizacije, pošto drugog, alternativnog puta nema“, naglasila je Apostolova.

-Proteklih deset godina, kaže predsednik Hašim Tači, bile su godine sveobuhvatnog napretka Kosova koga je priznalo 115 zemalja sveta, godine kultivisanja dobrih odnosa s međunarodnim akterima, kao i godine relaksacije odnosa sa Srbijom“. Ipak, Tačija i dalje zabrinjava „izolacija građana Kosova od strane EU, nemogućnost njihovog slobodnog kretanja u šengen-zoni“.

Nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo se suočilo s velikim temama koje se tiču i njegovog suvereniteta. To je učinilo da očekivanja građana stagniraju, ocenjuje za DW analitičar iz Prištine Naim Rašiti. „Realnost je to da kosovsko društvo nije imalo iskustva u izgradnji institucija, niti je imalo projekciju toga kako će se nezavisnost kretati u narednim godinama – kako će izgledati deseta, kako dvadeseta godišnjica nezavisnosti… Obećanja koja su data u to vreme više su bila nadanja nego realnost. Kosovo se, nakon proglašenja nezavisnosti, suočilo s velikim pitanjima koja se tiču unutrašnjeg i spoljnog suvereniteta, a to je usporilo potpunu konsolidaciju nezavisnosti i ometalo da se očekivanja materijalizuju“, kaže Rašiti.

Kosovski analitičar je mišljenja da su, uz svu stagnaciju nakon proglašenja nezavisnosti, na Kosovu zabeleženi i uspesi. „Ima uspeha, završeno je nadgledanje nezavisnosti Kosova, postoji 115 priznanja i zemlja je donekle konsolidovana. Za ljude koji su bliski političkim procesima to su zapažena dostignuća, dok su za društvo i nove generacije ta dostignuća nepotpuna. Ali ovu desetu godišnjica kosovsko društvo dočekuje u nekoj vrsti depresije, jer zemlja nije uspela da ispuni minimalna očekivanja građana kada je reč o svakodnevnom životu, kada je reč o zdravstvu, obrazovanju, javnim uslugama… Postignut je, dakle, evidentan napredak koji političke strukture zadovoljava, ali je za najveći deo društva on nepotpun“, kaže Naim Rašiti.

Jedna od obaveza iz dijaloga sa Srbijom uz posredovanje EU koju Kosovo i dalje nije ispunilo jeste osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO). Predsednik Hašim Tači, koji je 2013. u svojstvu premijera potpisao dogovor o normalizaciji odnosa sa Srbijom, podsetio je nedavno vladu Kosova na, kako je rekao, „neispunjenu međunarodnu obavezu koja se tiče osnivanja ZSO”.

S druge strane, analitičar Bljerim Burjani ocenjuje da „glavni izazovi za Kosovo ostaju jačanje reda i zakona, posebno funkcionisanje pravnog sistema, borba protiv korupcije, nepotizma, proširenje punog suvereniteta na severu zemlje, osnivanje Oružanih snaga, implementacija sporazuma o Zajednici srpskih opština, ratifikacija demarkacije granice sa Crnom Gorom, liberalizacija viza, ekonomski razvoj, zdravstvena i socijalna zaštita, i evropske integracije“.

Burjani uz to ukazuje da su Kosovu potrebni veći podsticaji Evropske unije, u smislu pokazivanja dobre volje za integracione procese. „EU bi dakle trebalo dodatno da podstakne volju kosovskih institucija za integracione procese. Ona bi trebalo više da podrži građane Kosova, kako ne bi bili izolovani od Evrope. Građani Kosova ostaju verni prijatelji EU i SAD, oni čvrsto veruju u EU i njen razvoj, i posvećeni su evropskim integracijama“, mišljenja je Bljerim Burjani.

Uoči obeležavanja desetogodišnjice proglašenja nezavisnosti, Kosovo je do krajnjih granica zaoštrilo odnose s međunarodnom zajednicom, kada su 43 poslanika u Skupštini podneli inicijativu za ukidanje Specijalnog suda za ratne zločine, osnovanog po Zakonu izglasanom 2015. godine. Debate oko tog pitanja trajale se više od mesec dana da bi se, nakon velikog međunarodnog pritiska, lideri zemlje – predsednik Hašim Tači, predsednik skupštine Kadri Veselji i premijer Ramuš Haradinaj – javno izjasnili da Zakon o Specijalnom sudu neće biti ukinut, iako ga, kako su rekli, i dalje smatraju istorijskom nepravdom.

Izjave o tome da Zakon neće biti ukinut, pozdravili su u zajedničkoj izjavi predstavnici zemlje Kvinte (SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija) u Prištini. „Od kosovskih lidera očekujemo da održe njihovu reč, a od kosovskih institucija da poštuju tu spremnost. Samo podržavajući vladavinu zakona i obezbeđujući pravdu za sve žrtve, Kosovo može da afirmiše svoju zrelost kao država i spremnost za opštu integraciju u Evropu i međunarodnu zajednicu“, navodi se, između ostalog u izjavi predstavnika zemalja Kvinte.

Pre deset godina, podseća politički analitičar Imer Muškoljaj, očekivanja građana od njihove zemlje bila su mnogo veća. „Stvari se nisu kretale onako kako je bilo zamišljeno, ni kada je reč o uspostavljanju države, niti u drugim oblastima. Danas je Kosovo zemlja sa mnogo problema, za mnoge je to mesto s mračnom perspektivom koje više služi interesima političke klasa, a manje građanima. Odgovornost za takvo stanje snosi politička klasa koja je svojim postupcima i svojim pristupom i dovela do toga da stvari stagniraju“.

Nije lako da se jedna zemlja stvori, svestan je Muškoljaj, ali s većom i odgovornom posvešćenošću političkog rukovodstva, situacija bi, smatra, bila mnogo bolja. „Tokom cele protekle dekade Srbija je ometala uspostavljanje države Kosovo. Ukoliko se ne postigne finalni dogovor o priznanju državnosti, problemi će se samo povećavati. Dogovor između dveju zemalja trebalo bi postići što pre, sa posredovanjem i uz garancije SAD i Evropske unije. To bi pozitivno uticalo na uspostavljanje države Kosovo“, kaže Muškoljaj.

Ipak, veliki broj građana Kosova nije ubeđen da će kraj dijaloga sa Srbijom uz posredovanje EU dovesti do toga da Beograd prizna nezavisnost. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Demokratski institut Kosova (KDI), čak 49 opsto građana Kosova smatra da dijalog ne bi trebalo nastaviti bez uključivanja SAD u taj proces. Sa druge strane, 45 procenata anketiranih iz srpske zajednice na Kosovu smatra da bi dijalog trebalo nastaviti bez uključivanja SAD, što je stav samo 29 odsto građana Albanaca i 24 procenta iz drugih zajednica.

Da podsetimo, premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da je „nezavisnost Kosova postignuta zajedničkim naporima sa SAD i da to čini posebnim veze između dva naroda, kosovskog i američkog. NATO je, sa SAD na čelu, spasao živote građana Kosova“, istakao je Haradinaj, koji je, zajedno sa predsednikom Hašimom Tačijem boravio u SAD na molitvenom doručku.

Inače, prema već pomenutoj anketi, 51 odsto građana Kosova ne očekuje da se proces dijaloga sa Srbijom završi tokom 2018. – takav stav dele svi anketirani, nezavisno od njihove etničke pripadnosti. Pored toga, 48 procenata kaže da ne očekuje priznanje Srbije na kraju dijaloga. Samo jedan odsto građana srpske zajednice očekuje da Srbija prizna državnost Kosova na kraju tog procesa, u poređenju s 34 procenta građana albanske zajednice i 23 odsto građana drugih zajednica, pokazuje istraživanje KDI.(DW)♦o

DANAS

Double Column Posts Subtitle

U čast Vojske: Oskrnavljeno groblje u Lipljanu

  Srpski stanovnici Lipljana jutros su na pravoslavnom groblju u ovom gradu zatekli porušene i oskrnavljene spomenike.   Na nekim spomenicima porušene su nadgrobne ploče. Kosovska policija izašla je na...

Beograd: Danas protest pod parolom “Hajde da se prebrojimo”

  Protest protiv nasilja, koji je počeo kao odgovor na napad na Borka Stefanovića u Kruševcu, bi će održan večeras u 18 sati na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu....

Vućić traži sednicu Saveta bezbednosti

Ranka Čičak Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je Srbija uputila zahtev za hitnu sednicu Saveta bezbednosi UN i da je spreman da učestvuje u njoj: - Verujem da...

Stefanović obišao Žandarmeriju

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović obišao je danas pripadnike Žandarmerije u bazi u Lipovici gde se uverio u njihovu borbenu gotovost i spremnost.  ...

TURIZAM

Single Column Posts Subtitle

Dodeljene nagrade Turistički cvet

Ranka Čičak Turizam Srbije danas je vodeća privredna grana. Približava joj se samo građevinarstvo. Ove godine postilo nas je skoro...

ITALIJA: Turistička ponuda Srbije na Sajmu TTG Rimini

Turistička organizacija Srbije (TOS), u okviru promocije turizma Srbije na inostranim tržištima, predstavlja turističku ponudu na Sajmu turizma u Italiji,...

Letovanje u organizaciji Srvenog krsta Srbije: U Baošićima ove godie odmor za 1.679 dece

  U dečjem odmaralištu „Krista Đorđević“ u Baošićima kod Herceg Novog i ove godine boraviće 1.679 dece. Tamo će ovih...

IDUĆE NEDELJE “VRŠAČKI VENAC”

  Od 09 do 12 jula održaće se Međunarodni festival „Vršački Grad Festival koji je osnovan 1993. godine, postao je...

TURIZAM/ Gastronomska Srbija na Savskoj promenadi!

R.Č. Na Savskoj promenadi, između starog Savskog mosta i Beograda na vodi 23. i 24. juna od 16 čadova do...