Nova Jalta: Tramp i Puten dele Evropu?

Samit G20, nedavno održan u Hamburgu nova je Jalta, piše ugledni londonski nedeljnik The Economist. Grad na Krimu bio je domaćin, početkom 1945. godine, tadašnjih čelnika SSSR-a, SAD i Velike Britanije, na kojem je dogovorena podela interesnih sfera u Evropi. Njime je udaren temelj za kasnije stvaranje Varšavskog – vojnog saveza i NATO pakta.

The Economist prenosi stavove nemačkih diplomata da su neki od čelnika, a posebno američki i ruski predsednik Donald Tramp i Vladimir Putin, Samit iskoristili za dodatno približavanje, ali i razgovore o podjeli intereesnih sfera. The Economist piše da su nemački zvaničnici bili naglašeno nervozni zbog dugog sastanka, punog topline, između prvih ljudi SAD i Rusije. Citira se i nemački dnevni list Frankfurter Allgemeine Zeitung koji prenosi stav da je rusko-američki sastanak „potkopao napore Angele Merkel da Rusiju pritisne zbog situacije u Ukrajini“. Doslovno je prenesen i izveštaj nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u kome je ocenjeno da je samit G20 „protekao odlično – za Rusiju! I tako će biti sve dok SAD kidaju hijerarhijske lance, čime Rusiji omogućavaju ugodan položaj“. – Sve ovo dodatno učvršćuje strahovanja Nemačke da je multilateralni poredak, koji je ovoj državi dobro išao na ruku, sada ugrožen – ističe The Economist i dodaje da je i u memorandumu spoljnih poslova Nemačke naglašeno da je u celoj situaciji na G20 „Putin očito uživao“. Magazin donosi i ocenu da je zabrinutost Berlina Tramp ponovo inicirao posetom Poljskoj, gde je prisustvovao i snažno podržao Inicijativu tri mora. Radi se o oživljenoj ideji asocijacije država koje izlaze na Baltičko, Crno i Jadransko more, a čini je 11 država, među kojima i Hrvatska. Tramp se prvo pojavio na tom skupu, onda se sreo s Putinom u Hamburgu na marginama samita G20, pa tek onda počeo druge sastanke s predstavnicima pojedinih članica 20 najjačih država sveta. Snažna podrška koju je Tramp dao Inicijativi tri mora, za Nemačku je razlog za brigu ne zbog onoga što je bilo na stolu, već ispod njega. Uz to, kineska asocijacija 16 +1, koju gradi u Evropi s državama koje su ili bi trebale ući u EU, zvanični Berlin sve čvršće navodi na zaključak da je na sceni podela interesnih zona u Evropi, i da bi Nemačka u toj igri mogla loše da prođe.
Kako bi parirali tome, Nemci pripremaju plan za pokretanje infrastrukturnog fonda Evropske unije. Njime bi se članice bloka 27 država EU pozvale da više ulažu, posebno u energetske projekte. Cilj im je da Poljsku „izvuku na čistac“ i vide da li je Inicijativa tri mora to što osnivači tvrde, ili još jedan „čip“ na geopolitičkom stolu.
The Economist navodi da je Nemačka kroz recentnu istoriju razvila koncept kohezivne EU koja će se voditi iz Brisela, potpomognuta nemačkim inicijativama i planovima iza kojih je stajao i Vašington. Sada se Berlin boji scenarija u koje moćnici iz Vašingtona, Moskve i Pekinga dele Evropu i povlače poteze u svojim interesnim sferama – piše ovaj magazin.
Teško da je Tramp mogao da uradi više da razbukti njemačku neprijatnost. On je snažno podržao Inicijativu tri mora, a tokom susreta s poljskim šefom države i predsednicom Hrvatske, Kolindom Grabar-Kitarović, garantovao je isporuku tečnog plina (LNG) SAD, ali i podržao izgradnju plinovoda u tim dvema državama – navodi The Economist. Hrvatskoj je pripao zadatak da što pre proširi kapacitete skladišta LNG-a na Krku i da s tog otoka ovaj energent poteče prema jugoistoku Evrope. Poljski LNG plinovod već je u funckiji i prvi kubni metri američkog energenta su potekli prošlog meseca.(Agencije)♦