Balkanekspresrb.rs

ONLAJ MAGAZIN ZA BALKANSKU SARADNJU

4. jun

3 min read

1133. Nemački kralj Lotar II krunisan za rimskog cara tokom pohoda na Rim, koji je preduzeo da u Rim vrati prognanog papu Inoćentija II.

1783. Francuski pronalazači braća Etjen i Žozef Mongolfje prvi put javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.

-1798. Umro italijanski avanturista Đovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog života bio sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju ušao kao neumoran ljubavnik.


1831. Belgijski Kongres proglasio princa Leopolda iz dinastije Saks-Koburg za prvog monarha nezavisne Belgije.

 

-1859. Rođen srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju.


1867. Rođen finski maršal i državnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Prema njegovoj zamisli između dva rata izgrađena “Manerhajmova linija” odbrane prema SSSR duž sovjetsko-finske granice.

1916. Kod Ljvova u Prvom svetskom ratu počela ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je značajno olakšala položaj saveznika na zapadnom frontu i u Italiji. Brusilov u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio oko 400.000 vojnika.

1920. U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s Mađarskom i oduzele joj teritorije koje je držala u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Mađara ostalo van matične zemlje, najviše u Rumuniji.

1941. U egzilu u Holandiji umro Fridrih Vilhelm II, pruski kralj i nemački car. Sprovodio politiku ekspanzije Nemačke preko Balkana na Bliski i Srednji istok i učvršćivanja kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran da abdicira.

1942. Počela četvorodnevna bitka za pacifička ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1943. Vojnim pučem zbačen sa vlasti predsednik Argentine Ramon Kastiljo.

1944. Savezničke trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Rim.

iperonj001p1

-1946. General Huan Peron izabran za predsednika Argentine. Oboren sa vlasti vojnim pučem 1955, posle čega je živeo u egzilu. U zemlju se vratio 1973, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo izabran za predsednika. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela njegova supruga Izabela Peron.


1951. Umro ruski dirigent Sergej Kuševicki, propagator nove muzike. 1920. emigrirao 1920. u Pariz, a potom u SAD, gde je bio dirigent Bostonskog simfonijskog orkestra.

1970. Britanski protektorat Tonga stekao nezavisnost u okviru Komonvelta.

-1971. Umro mađarski marksista i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.


1989. Kineske vlasti tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje. Prema zvaničnim podacima poginulo 300 ljudi, a 7.000 povređeno, a prema izveštajima većine svetskih medija poginulo više hiljada ljudi.

1989. Na prvim višepartijskim izborima u Poljskoj, posle skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret “Solidarnost” nadmoćno pobedili vladajuće komuniste, što je označilo kraj komunizma i sovjetske prevlasti u Poljskoj. Vođa “Solidarnosti” Leh Valensa u decembru 1990. postao predsednik Poljske.

1991. Komunistička vlada Fatosa Nanoa u Albaniji podnela ostavku posle 20-dnevnog generalnog štrajka.

1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio slanje naoružanih trupa u Bosnu radi zaštite šest “zona bezbednosti”, odnsono Sarajeva, Tuzle, Žepe, Srebrenice, Goražda i Bihaća, sa ovlašćenjem da upotrebe oružje, a u slučaju potrebe odobreno dejstvo avijacije NATO.

1996. Evropska raketa “Arijana 5” eksplodirala 40 sekundi po lansiranju.