DW: nemačka štampa o „vozu koji ne vozi nikuda“

„Namerna provokacija” – piše iznad komentara u dnevniku Tagescajtung (Berlin). Tu, između ostalog, piše da je ovo bila sračunata provokacija – naravno da su pošli od toga da kosovska vlada neće dopustiti tako nešto, i naravno da se tu nije radilo o slobodnom prevozu osoba između dve zemlje”


 

NEMAČKA štampa se bavila sukobom oko srpskog voza iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu koji nije stigao na cilj. Komentatori uglavnom ocenjuju da je temeljni spor Beograda i Prištine daleko od rešenja, piše Dojče Vele.

U tekstu pod naslovom „Krhki Balkan” list Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt) piše: „Ratničke reči koje su tokom vikenda izgovorene između Kosova i Srbije, bile su pre svega pozorišna predstava. Nije verovatno da će doći do nasilja između dve zemlje. Ali ovaj slučaj pokazuje koliko su krhki mir i stabilnost na Balkanu. Spor oko železničke linije između Beograda i Severnog Kosova gde su naseljeni Srbi, nije lakrdija, već opasan simptom krize. Da se radilo o samo jednoj običnoj saobraćajnoj vezi, stvar bi bila rešena pragmatično kao što su rešene i mnoge druge tokom proteklih godina. Ali, Srbija je napravila provokaciju ispisivanjem parole „Kosovo je Srbija” po vozu – a Kosovari su spremno prihvatili loptu”.

Zidojče cajtung (Minhen) je svom izveštaju dao naslov „Voz koji ne vozi nikuda” – što je naslov jednog od najpoznatijih nemačkih šlagera pevača Kristijana Andersa, pesma datira iz 1972): „Posle 18-godišnjeg prekida, Srbija je htela da u subotu ponovo počne sa železničkim saobraćajem sa Kosovom -propagandnim vozom u bojama srpske zastave. Posle žestokih reakcija suseda, srpski premijer Aleksandar Vučić je ipak naredio da se voz zaustavi pred samom granicom. On je optužio Prištinu da je poslala policijske snage na granicu da bi isprovocirala sukob. Voz sa natpisom „Kosovo je Srbija” na više jezika, trebalo je da vozi do Kosovske Mitrovice.”

Isti list je objavio i komentar pod naslovom: „Srce sve manje i manje” u kome piše i ovo: „Da biste iz ljudi  iskamčili ono najgore, morate im dati susede. Da li neko toleriše glasnu muziku i gomile lišća – to često zavisi od toga da li je sam napravio buku i đubre ili oni dopiru iz susedne stambene jedinice. Pri pogledu preko ograde, srce se smanjuje […] Koliko god ova provokacija bila jevtina i koliko god apsurdno bilo insceniranje Srbije kao mirotvorca – ovaj voz nije bio samo lakrdija. On je bio podsećanje na to da je mir u Evropi rezultat bolnih kompromisa. Saradnja između Kosova i Srbije se bazira na obećanju da će oboje biti deo EU. A za aroganciju i kratkovidost, koje tu EU uništavaju iznutra, neće prvi platiti Faraži, Lepenove i Petrijeve u centru društva. Raspad će početi na obodima – tamo gde EU još uvek znači nadu”, piše Zidojče cajtung.

„Namerna provokacija” – piše iznad komentara u dnevniku Tagescajtung (Berlin). Tu, između ostalog, piše da je ovo bila sračunata provokacija – naravno da su pošli od toga da kosovska vlada neće dopustiti tako nešto, i naravno da se tu nije radilo o slobodnom prevozu osoba između dve zemlje”. „Jaki čovek Srbije, Aleksandar Vučić, kojeg je Evropska unija mnogo hvalila zbog svoje mirnodopske politike, kao da želi da pokaže da ume i drukčije. Još i pre srpskog pravoslavnog voza, u Francuskoj je uhapšen bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj – na osnovu srpskog naloga za hapšenje, u kojem ga Beograd tereti za najstrašnije ratne zločine. Već i to je u Prištini shvaćeno kao teška provokacija.”

„Jedino logično objašnjenje srpske provokacije sa vozom jeste da Vučić hoće da izvrši pritisak na EU kako bi ona više izašla u susret Srbiji. Ali, to je i igranje vatrom sa srpskom manjinom na Kosovu i albanskom na jugu Srbije, koje bi lako moglo da se otme kontroli. Brisel bi za promenu trebalo da pravovremeno reaguje i utiče na obe strane kako bi se situacija smirila. Inače će se naknadno svi opet čuditi kako je moglo da dođe do tako teške krize”, piše Tagescajtung.

„Ova mala epizoda”, ukazuje magazin Fokus, „pokazuje koliko brzo sitnice mogu da se pretvore u ozbiljnu opasnost. Ona pokazuje još nešto: principijelne pozicije u kosovskom sukobu su i dalje nepremostive. I pored višegodišnjih posredničkih napora EU, i pored milijardi za finansijsku pomoć, i pored zaštitnih snaga KFOR koje predvodi NATO, i pored velike inostrane misije EULEX Srbija hoće da povrati Kosovo koje se 2008. godine otcepilo i sada ga priznaje više od 100 zemalja. Komprimisi koje predlaže Brisel, a ionako nisu sprovedeni u delo, grebu samo po površini problema.”(Agencije)

 

Next Post

LSV: Srbiji je potreban mir, a ne udaranje u ratne doboše

pon jan 16 , 2017
  Neodgovornost vlasti u Beogradu, slanje političkih vozova sa jasnim ideološko-religijskim obeležjima – nepotrebne su provokacije koje nas opet vode […]

DANAS