Smanjenje subvencija je novi udarac na vojvođanske paore

 

Umesto dosadašnjih 12.000 dinara, koliko se dobijalo po hektaru – 6.000 za biljnu proizvodnju i po 3.000 regres za đubrivo i gorivo, poljoprivrednici će od sada moći da računaju na samo 4.000 dinara, odnosno 2.000 dinara za regres za đubrivo i 2.000 za biljnu proiozvodnju


 

bogaroski20121212←Info: Branislav Bogaroški, potpredsednik LSV


 

NA NAŠU veliku žalost, ostvarile su se negativne prognoze s kraja prošle godine i sredstva na koja poljoprivrednici mogu da računaju kroz direktne podsticaje drastično su smanjena.

Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva poljoprivrede, usvojila je 30. januara Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. godini. Umesto dosadašnjih 12.000 dinara, koliko se dobijalo po hektaru – 6.000 za biljnu proizvodnju i po 3.000 regres za đubrivo i gorivo, poljoprivrednici će od sada moći da računaju na samo 4.000 dinara, odnosno 2.000 dinara za regres za đubrivo i 2.000 za biljnu proiozvodnju.
Dakle, to je tri puta manje nego do sada! Posebno je alarmantno ako se setimo da su ranijih godina podsticaji išli i preko 14.000 dinara i bili su ograničeni na 100 hektara.
Republika Srbija je i do sada imala najmanje podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju u regionu, a sada ih je spustila na nivo statističke greške.
U odnosu na 2014. godinu, bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje je već manja za 400 miliona dolara, dok će nove mere taj pad samo produbiti i nastaviti.
Liga socijaldemokrata Vojvodine upozorava da će ovakva mera Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede izazvati katastrofu u ratartstvu na teritoriji AP Vojvodine. Paori neće moći da primene pune agrotehničke mere, pa će prinosi u 2016. godini  sasvim sigurno biti lošiji nego do sada.
Kada smanjenje podsticaja povežemo sa izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i isključivanjem mogućnosti da naši poljoprivrednici zakupljuju državno zemljište na način kako su to do sada mogli da čine, jasno je da će se vojvođanska poljoprivreda naći u najvećem problemu u proteklih nekoliko decenija.
Ministarka poljoprivrede je u više navrata govorila o tome da nije dobro što se naša zemlja prevashodno bavi izvozom žitarica. Umesto da svojim merama potpomogne razvoj poljoprivrede stimulisanjem drugih vidova poljoprivredne proizvodnje, Ministarstvo će ovim potezom dovesti do toga da se naš izvoz stvarno više ne zasniva na kukuruzu i žitaricama, ali ne zato što ćemo izvoziti nešto drugo, nego zato što će nam ratarska proizvodnja u potpunosti propasti.  ♦