Ministarski sastanak Višegradske grupe: Šta će Evropa da uradi sa ekonomskim migrantima?

Ministar Nebojša Stefanović je, obraćajući se na ministarskom sastanku Višegradske grupe i zemalja na balkanskoj migrantskoj ruti istakao da je potreban što pre jasan stav Evrope na koji način treba da postupamo prema onima koji nemaju pravo na azil

Info: PRESS BIRO MUPA

MINISTAR unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović izjavio je danas u Pragu da je za migrantsku krizu potreban jasan odgovor Evrope kako će se postupati prema ekonomskim migrantima, da li će se ti ljudi vraćati i na osnovu čega, da li će biti primljeni u Evropu i da li će im se odobravati azil.

Stefanović, koji učestvuje na ministarskom sastanku Višegradske grupe i zemalja na balkanskoj ruti, istakao je da je važno da svi partneri u EU, ali i zemlje u regionu, razumeju da pitanje migrantske krize nije nešto što može samostalno da reši bilo koja zemlja.

„Samo zajedničkom razmenom podataka spremnije ćemo dočekati proleće, kada se očekuje veći priliv migranata i pojačan migratorni talas. Srbija će, kao partnerska zemlja koji želi da pomogne, nastaviti da bude posvećena ovom pitanju, ali nam je važno da imamo jasne odgovore od Evrope i drugih partnera“, naglasio je Stefanović.

On je ukazao da je sastanak Višegradske grupe, na kome se razgovara o migrantskoj krizi i položaju zemalja na balkanskoj ruti, važan za Srbiju zbog poboljšanja uslova registracije, pažljivije i bolje kontrole kako zbog migranata, tako i zbog bezbednosti građana Srbije.

Ministar je obraćajući se na ministarskom sastanku Višegradske grupe i zemalja na balkanskoj ruti istakao da je potreban što pre jasan stav Evrope na koji način treba da postupamo prema onima koji nemaju pravo na azil.

“Šta da radimo kada zemlje, koje su posle Srbije na migratornoj ruti, počnu da nam vraćaju ljude iz Maroka, Irana i drugih država, odnosno sve one koji neće dobiti azil u Evropi“, upitao je Stefanović.

Srpski ministar policije je ukazao da je Srbija, iako samo kandidat za članstvo u EU, jasno pokazala da može dosta da doprinese u kontroli i rešavanju migrantske krize, da želi da bude deo rešenja i da je spremna da snosi deo troškova, kao i da prihvati jedan deo migranata.

„Potrebne su nam konkretne smernice, jedinstvena migratorna politika i jasan stav da li su Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana prepušteni sopstvenim rešenjima ili imamo neku vrstu šire podrške. Srbija želi da bude timski igrač i da usaglasi svoju politiku sa evropskom politikom, jer mislimo da je to jedino moguće rešenje na duge staze“, naglasio je Stefanović.

Istakavši da je Srbija svesna da se Evropa i svet suočavaju sa najvećim izbegličkim talasom do sada, Stefanović je ukazao da se Srbija nalazi na jednoj od glavnih migratornih ruta i da snosi veliki deo tereta.

„Mi nismo krajnja destinacija, ali samo prošle godine u našoj zemlji registrovano je više od 600.000 migranata, dok je od početka 2016. godine do danas prošlo oko 35.000 ljudi“, precizirao je srpski ministar policije.

Stefanović je ocenio da je potrebno da se ubrza rad na jedinstvenoj registraciji svih migranata, jer je to važan proces ne samo za Srbiju, nego za sve države koje se nalaze na migratornim rutama.

Tokom dana, ministar Stefanović imao je bilateralne sastanke sa ministrima unutrašnjih poslova Republike Slovačke i Republike Češke Robertom Kalinjakom i Milanom Konavecom.♦