Vojska Srbije vratila Muzej vazuhoplovstva pod svoje okrilje: bivši ministar VS Šutanovac pred istragom?

 

Član Upravnog odbora  i predsednik Komisije za primo predaju dužnosti, potpukovnik Ivan Lukić, pokazao je propale depoe, uništene i nabacane eksponate, dokumentaciju JAT – a pobacanu po hodnicima. Ispričao kako su se prodavali eksponati, a novac  nestajao  bez traga. Tek je 2012 godine napravljen popis eksponata.To se radilo onoliko koliko je to dozvoljavao Muzej vazduhoplovstva Beograd


 

23_09_2015_MO Gasic u Vazduhoplovnom muzeju_smena direktora_foto Duska Stefanovic;
foto Duska Stefanovic;
Info: Ranka Čičak

 

DANAS oko 10 sati, posle  četiri bezuspešna  pokušaja, Ministarstvo odbrane je, uz prisustvo predstavnika MUP-a i Upravnog odbora Muzeja vazduhoplovstva, preuzelo  rukovođenjem ovim Muzejom. Novi v.d. direktora je Miroslav Knežević, bivši direktor Vojnog uzeja. Dosadašnji direktor, Zoran Radojević, koji od februara izbegava da primi  akt o razrešenju dužnosti,  nestao je i na telefonu je nedostupan.

Tako je počelo da se razmotava kriminalno klupko, koje se zapetljalo   od  sedme do dvanaeste godine ovog veka. Tadašnji ministar vojni, Dragan Šutanovac je, ili namerno, ili zbog nemara dozvolio da se opljačkaju i prodaju dragoceni avioni i drugi vredni eksponati. Kada je na ovu funkciju došao ministar Aleksandar Vučić, počeo je da otpetljava ovo klupko, ali je  direktor Zoran Radivojević opstruirao svaki pokušaj. On je prikrivao  seriju kriminala za vreme svog mandata. Nabavke nisu išle po zakonu, donosio je odluke bez saglasnosti  Upravnog odbora. Zapošljavao je prijatelje iz Demoktatske stranke, otpuštao nesimpatične , delio plate po  nepoznatim pravilnicima. Najveći kriminal napravljen je u materijalnom posovanju. Bez ikakve kontrole nestajali su eksponati. Samo se pričalo kako  su prodata tri skupocena aviona iz Drugog svetskog rata, ali to njemu niko nije smeo u oči da kaže. Niko ovakvo poslovanje nije  kontrolisao, jer je Muzej poslovao kao privredna organizcija  koju su nazvali Muzej vazduhoplovstva Beograd , pošto su je odvojili od Muzeja Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, ustanove koja je u sastavu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Zaposleni se čude kako je ministar Šutanovac mogao da zažmuri na ovaj događaj. Iz tog vremena još na ulazu u Muzej stoji velika reklama Vojvođanske banke,  iako je isticanje reklama na muzejima zabranjeno.

Jutros je konačno  novi v.d. direktor preuzeo dužnost. To je bila prilika da i ministar vojni Radoslav Gašić , zajedno s novinarima obiđe Muzej.

Član Upravnog odbora  i predsednik Komisije za primo predaju dužnosti, potpukovnik Ivan Lukić, pokazao je propale depoe, uništene i nabacane eksponate, dokumentaciju JAT – a pobacanu po hodnicima. Ispričao kako su se prodavali eksponati, a novac  nestajao  bez traga. Tek je 2012 godine napravljen popis eksponata.To se radilo onoliko koliko je to dozvoljavao Muzej vazduhoplovstva Beograd. A rukovodstvo muzeja Beograd je  uglavnom zabranjivalo pristup. Tako je bilo nemoguće popisati državnu imovinu. Od dvanaeste godine do danas, zaposleni u Muzeju su bez znanja direktora pokušavali da srede haos. Znali su da  je  taj nered njemu bio potreban da sakrije sve ono što je za vreme njegovog mandata nestalo. Sređena je biblioteka sa trideset hiljada knjiga i još tolio isečaka iz  novina. Amerikanci su zainteresovani za ostatke njihovog aviona koji je 1944 pao na teritoriju Mađarske, preuzeli su ga Rusi, a 1945 je predat   Narodno oslobodilačkoj vojsci Jugoslavije i  bio  u upotrebi do pedesetih godina, kada  je predat Mašinskom fakultetu. Zatim je završio u Muzeju. Sada je isečen  u depou za popravku. Možda je sreća što je staro rukovodstvo otišlo  i nije stiglo da ga proda. Lukić kaže da Muzej ima sve delove i da su oni važan deo istorije  Drugog svetskog rata:

– Trebalo bi da avion ostane ovde i da se ne dozvoli da ga niko nikada ne uzme.Od 66 aviona koje je 1966 godine vojska predala Muzeju, nedostaje tri.  Prodata su, a  ne zna se gde je novac. Ja sam uspeo da pokupim podatke da je iz Muzeja prodato preko 100 aviona i veliki broj zemaljske i avio opreme. Pare su trebale da se koriste za dovršenje izgradnje Muzeja, koji nikada nije završen, a para nema.

Prema izveštaju revizora u zgradu Muzeja je uloženo više od 8 miliona i 250 hiljada dolara. Eksponati su 90 posto u vlasništvu države.

Posle  razgledanja aviona pitala sam ministra Gašića ko je odgovoran za sve ovo. Kaže da će već sutra početi da rade istražni organi i Služba za  privredni kriminal MUP – a:

– Oni treba da se vrate dugi niz godina unazad i ispitaju  sve šta se radilo. Pom nekim našim saznanjima, desilo se da je jedan Antonov 2 prodat    Bugarima i  tako se izgubio na volšeban način. Prvo što ćemo da uradimo je da napravimo presek događaja. Da tako i novom direktoru olakšamo da funkcioniše.Pokušali smo   sve ovo da uradimo ranije. Od maja meseca tadašnji direktor neće da primi rešenje o smeni. Ostavljali smo ga na tabli. Juče  je takođe odbio da ga primi. Zato sam ja potpisao rešenje da vojna policija i MUP   omoguće  dolazak novog direktora.Tako je novi  direktor došao danas, a imenovan je 6. maja.

Nije  mi bilo jasno zašto se pominje Muzej vazduhoplovstva Beograd. Gašić kaže:

– Na volšeban način napravljen je Muzej vazduhoplovstva Beograd. Svi akcionari u tom udruženju su i preduzeća koja više ne postoje – Prva petoletka i desetak drugih koji su imali po nekoliko procenta  vlasništva. Oni su protivpravno preuzeli uloge i postali privatno preduzeće.

Direktor ovog preduzeća komotno je raspolagao imovinom  celog Muzeja. Zato nije hteo da se ispituje njegov rad. Gašić kaže:

– Zamislite, juče je odneo pečate i otišao.

-Gde je sada?

-Ne znam.

Gde je tužilac?

– Sve teče po zakonu. Zato smo i ovoliko čekali. Da ne bude da smo bilo šta uradili protivpravno.

– E, moj ministre, vidite li vi to?

– Ja to vidim i gledam već godinu ipo dana. Dešavalo se da bivši direktor neprimerno dočekuje naše visoke oficire, a i goste. Važnim delegacijama nije dozvoljavao da pogledaju muzej. Želeli smo generala jedne velike vojske da dovedemo, ali nije dozvolio.<