Oперa „Турандот“ на београдскoj сцени после скоро пола века

Oперa „Турандот“ на београдскoj сцени после скоро пола века

08/12/2022 Off By BERB

Foto: Miloš Lužanin i Narodno pozorište u Beogradu

 

„Турандот“, последња опера славног италијанског композитора Ђакома Пучинија ускоро ће, после скоро пола века од последње поставке, поново постати саставни део редовног репертоара Велике сцене Народног позоришта у Београду и Опере и театра Мадленианум у режији Марија Павла дел Монака и под диригентском управом Стефана Романија /Ђорђа Павловића.

 

Представа ће имати две равноправне премијере, с обзиром на то да Народно позориште спрема ово оперско ремек-дело у копродукцији са Опером и театром „Мадленианум” са којим је до сада реализовало већ неколико веома успешних заједничких представа.

Премијера у Народном позоришту биће одржана 23. децембра (19,30), а у „Мадленијануму” недељу дана касније, 30. децембра.

„Турандот” је последња Пучинијева опера коју, исцрпљен тешком болешћу и смрћу 1924., није завршио, већ је то, две године касније, урадио композитор Франко Алфано.

У жељи да се одмакне од веризма, Пучини је посегнуо за немачком обрадом легенде о окрутној кинеској принцези Турандот, коју је пре тога обрадио италијански писац Kарло Гоци, док се исходишна прича темељи на старом персијском епу из 12. века.

У јеку припрема Марио Павле дел Монако каже: „Сама чињеница да се Турандот није изводила у Београду скоро пола века, повлачи велику одговорност свих који су део ове продукције, али морам да признам да управо та чињеница представља за мене посебну част и симбол је једног поверења које сигурно нећемо изневерити.

Штавише, убеђен сам да ће нас то још више и мотивисати да на репертоар вратимо овакав значајан наслов. Публика може да очекује један свеобухватни, безвремени стилски приступ, препун фантастичних костима, сценографски проткан флуидним и вишенаменским сценским елемнтима”.

Сценографију и костиме креира Вилијам Орланди, а у ауторском тиму налазе се и Волфганг фон Зоубек ,(дизајнер светла), Милош Кецман (кореограф), Франческо Бонати (асистент костимографа), Едит Македонска/ Весна Јанссенс (концертмајстор), Ђорђе Станковић (шеф Хора), Ивана Драгутиновић Маричић (стручни сарадник)…Наступају солисти, хор и оркестар Народног позоришта у Београду.

Последњу инсценацију ове опере у Народном позоришту у Београду урадио је Јован Путник, а премијера је одржана 17. октобра 1975. године.