Dobavljači sa Zapadnog Balkana i Srbije u Štutgartu

Preko 70 kompanija sa Zapadnog Balkana, od čega više od 30 iz Srbije danas u Privrednoj komori Štutgarta obavlja B2B razgovore o uspostavljaju potencijalne saradnje sa predstavnicima 24 nemačke kompanije, sa željom da se intenzivira saradnja i pojača prisustvo u lancima snabdevanja.  

Dan B2B razgovora organizuje se po osmi put u okviru projekta Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana, iza kojeg stojeNemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija), predstavništva nemačke privrede u zemljama Zapadnog Balkana (AHK), Privredna komora Srbije (PKS), kao i nemačko Udruženje za upravljanje materijalima, uvoz i logistiku (BME e.V), a ovogodišnji domaćin je regionalna privredna komora Štutgarta.

Izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) Aleksander Markus kaže da na današnjim susretima učestvuje 24 nemačke kompanije, 70 sa Zapadnog Balkana od kojih je 30 iz Srbije.

„Želimo da damo šansu kompanijama Zapadnog Balkana da se uključe u lanac vrednosti nemačkih kompanija i nemačke industrije. To nije lako, jer nemačke kompanije mogu da kupuju bilo gde na svetu, ali se situacija menja. Bila je pandemija, puno logističkih izazova i zato nemačke kompanije sve više kada je snabdevanje u pitanju gledaju u regione koji su bliži EU“, rekao je on.

Ocenio je da je to velika šansa za kompanije sa Zapadnog Balkana i posebno iz Srbije.

„Došao sam iz Ukrajine letos u Srbiju i bio prijatno iznenađen koliko su kompanije spremne za tržišnu utakmicu. Menadžeri govore pomalo i nemački, komuniciraju, bili su u Nemačkoj pa je primetan afinitet prema nemačkoj ekonomiji u Srbiji. Primetna je i spremnost menadžera da sarađuju sa nemačkim kompanijama“, rekao je on.

Srpske kompanija razumeju koje uslove moraju da ispunjavaju, međutim neophodno je i unapređenje određenih veština, pre svega u standardima menadžmenta i kvalifikacijama ljudi, dodao je on.

Markus kaže da je teško izmeriti koliko je tradicija ove inicijative doprinela razvoju ekonomskih odnosa Srbije i Nemačke.

„Vidimo da je trgovinska razmena beleži velika povećanja iz godine u godinu. U 2021. godini povećanje je bilo za 25 odsto u odnosu na 2020. godinu, a i ove godine će to povećanje biti iznad 20 procenata. Vrlo smo ponosni na svoju ulogu u povećanju ekonomske razmene Srbije i Nemačke“, rekao je on.

Šef međunarodnih poslova BWE Olaf Holcgrefe istakao je da je glavni cilj iskoristiti biznis mogućnosti između kompanija Zapadnog Balkana i nemačkih.

„Potencijali kompanija sa Zapadnog Balkana su velike. Posebno kod proizvodnje metala, plastike i čelika. Mi znamo da su te kompanije na putu digitalizacije i okrenute ka EU tržištu. Sada je vreme da pokažu nemačkim kompanijama potencijal regiona ZB za saradnju“, rekao je on.

Tokom osam susreta u prošlosti više od 300 nemačkih kompanija je učestvovalo na uparivanju sa kompanijama sa Zapadnog Balkana, a bilo je više od 3,5 hiljade planiranih B2B sastanaka.

„Ove godine tu je 110 dobavljača iz osam zemalja Zapadnog Balkana. A ključna reč je niršoring-što mi još zovemo i lokalno za lokalno. Izazovi su naterali kompanije da skrate svoje lance dobavljača i sada smišljaju kako da skraćivanjem minimalizuju rizik u tim lancima. Mislim da će niršoring, i lokalno za lokalno, u obezbeđivanju lanaca snabdevanja biti reči koje će se često spominjati narednih godina“, zaključio je Holcgrefe.

Događaj se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekomoniju i energetiku SR Nemačke u okviru Programa za razvoj stranih tržišta za mala i srednja preduzeća SR Nemačke.