Poetesa – Milica Stojadinović Srpkinja

Predstava u ko-produkciji Udruženja građana “Novi tvrđava teatar” i Srpskog narodnog pozorišta.
Premijera, nedelja 04.12. 2022. u 19.30, scena “Pera Dobrinović”.

Tekst: Vida Ognjenović
Režija: Vida Ognjenović
Kostimograf: Jelisaveta Tatić Čuturilo
Scenograf: Željko Piškorić
Muzika: Nikola Čuturilo

Uloge:
Milica Stojadinović – Nataša Stanišić
Vasilije, Ava, njen otac- Predrag Momčilović
Jelisaveta, njena majka- Gordana Kamenarović
Katica, njena sestra – Tamara Stanisavljev
Vuk Karadžić – Miodrag Petrović
Mina Karadžić – Jovana Balašević
Ana Kraus Karadžić – Gordana Đurđević Dimić
Ljubomir Nenadović – Jovan Nešković
Ludvig Frankl – Miroslav Fabri
Đorđe Rajković – Milovan Filipović
Jovan – Milo Lekić
Svetozar, Miličin brat – Marko Savković
Goluban – Peđa Marjanović
Slepica Stefanija- Sanja Ristić Krajnov
Slepica Mela – Višnja Obradović
Slepica Pela – Sanja Mikitišin

„Поетеса“

Појава Милице Стојадиновић Српкиње у књижевности занимала ме још од првих школских сазнања. Заправо, сви смо се примили на анегдоту да је Његош скоро подлегао искушењу и зажалио што је под мантијом, па не може да има такву лепотицу за књегињу. Ипак, тек када сам добила књижевну награду њеног имена, бацила сам се на читање и ишчитавање њеног дела, јер ме било срамота да тако мало знам о њој. Почела сам опсесивно да се бавим чудном судбином те поетесе. Одмах сам видела драмски набој у том материјалу, али ми је било јасно да не треба да пишем биографску драму, иако је њена биографија веома „драматична“: како се то каже за несвакидашње животописе. Но, мене је, ипак, много више занимао њен ништа мање „драматични“ сукоб са самом собом.

Представу „Поетеса“ замислила сам као сценску расправу о узроцима те њене неснађености. Она је, по свему судећи, жарко желела да све поравна, да свој поетски дар нивелише са обичајима, да не нарушава свој статус удаваче и не занемарује породичне обавезе које је имала као кћер и сестра. Затим да сања, да чезне за љубављу, да помири љубавна осећања и смерност. Но, није ишло. Превише је ту било непознаница за младу девојку… Њен занос је био романтичарски искрен, али она није имала праву поетску храброст да се слободно изрази, већ се служила песничким реторским шаблонима. Моју пажњу је највише привукао њен страх од себе, од свог талента, то је било средишно полазиште за моју сценску расправу.

Вида Огњеновић