КРЕТАЊЕ ТРЖИШТА НЕПОКРЕТНОСТИ У ТРЕЋЕМ КВАРТАЛУ 2022. ГОДИНЕ

Foto: RGZ

Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Републици Србији у трећем кварталу 2022. године износио је 1,7 милијарди евра, што представља повећање од 10,6% у односу на исти период претходне године.

ГДЕ СЕ НАЈВИШЕ ТРГОВАЛО НЕКРЕТНИНАМА У СРБИЈИ?

Укупан број купопродајних уговора на тржишту непокретности био је 34.503, што је за 0,9% мање у односу на трећи квартал 2021. године. Посматрано по градовима највећи број купопродајних уговора забележен је у Граду Београду – 8.013 уговора.
Када је реч о подручјима основних судова у Србији, највећи број купопродајних уговора у трећем кварталу 2022. године закључено је на подручју Основног суда у Новом Саду и броји 3.367 купопродајна уговора са обимом новчаних средстава од око 236 милиона евра.
Највећи обим новчаних средстава уложених у непокретности је на територији Првог основног суда у Београду и износи 422 милиона евра са 2.894 купопродајних уговора.
Највећи број купопродајних уговора у трећем кварталу 2022. године закључено је у Канцеларији Јавни бележник Србислав Цвејић и броји 491 купопродајни уговор.
Највећи обим новчаних средстава уложен је у непокретности кроз уговоре закључене од стране Канцеларије Јавни бележник Србислав Цвејић и износи 71 милион евра.

ШТА СЕ НАЈВИШЕ КУПОВАЛО?

У трећем кварталу 2022. године највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности у Републици Србији имао је промет станова у износу од 935,2 милиона евра, од чега је у Граду Београду за станове издвојено 579,6 милиона евра. Учешће станова у укупној количини новца на тржишту у трећем кварталу 2022. године износио је 57%, што је за 1% више него у истом периоду 2021. године. За стамбене објекте (куће, викендице и стамбене зграде) издвојено је 171,1 милион евра (11% од укупне количине новца на тржишту непокретности), за грађевинско земљиште 122 милиона евра (7% од укупне количине новца), за пословне просторе 66,8 милиона евра (4% од укупне количине новца), за пољопривредно земљиште 52,5 милиона евра (3% од укупне количине новца) и др.

КАКО СЕ ПЛАЋАЛО?

На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у трећем кварталу 2022. године 10% непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за 4% мање у поређењу са истим периодом претходне године. Из кредита се најчешће плаћају станови. У трећем кварталу 2022. године 25% станова у Републици Србији је плаћено кредитним средствима, што је за 8% мање у поређењу са трећим кварталом 2021. године.

НАЈВИШЕ ПОСТИГНУТЕ ЦЕНЕ

Најскупљи квадрат стана у Србији у првом полугодишту 2022. године прометован је на локацији Београд на води, на општини Савски Венац и коштао је 10.400 евра по метру квадратном, површине је 97 м2 и то је стан у новоградњи.
Највише новца у трећем кварталу 2022. године издвојено је за стан у новоградњи у износу од 1.280.350 евра, који се налази на Врачару и има укупну површину од 301 m2.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 5.100.000 евра.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Стари град за 10.110 евра, површине 179 m2, што је уједно представља и највишу уговорну цену пословног простора у износу од 1.810.000 евра.
Најскупље гаражно место прометовано је на Савском венцу по цени од 45.000 евра.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је на општини Шабац по цени од 25 евра/m2 за парцелу површине 56 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у трећем кварталу 2022. године прометовано је у Каћу по цени од 1.531.947 евра за 125,56 хектара.