Knjiga i film o Karli Frači

Foto: Beogradski festival igre

Knjiga i film o ikoni italijanskog baleta – Karli Frači – prvi put van Italije, pred publikom u Beogradu. U beogradskoj Kinoteci predstavljeni su prvi rezultati saradnje Beogradskog festivala igre, izdavačke kuće Mondadori iz Milana i italijanskog TV kanala Rai Fiction.

U slavu ikone italijanskog baleta Karle Frači (1936-2021), u petak, 23. septembra, održana je promocija srpskog izdanja knjige “Korak po korak“ i prikazan film „Karla“.  A pošto je filmu prethodila knjiga, prvo se, u prepunoj sali, o njoj govorilo.

Taj izuzetan događaj, sa pečatom Beogradskog festivala igre, otvorila je Aja Jung, koja je, uz kraće slovo o junakinji večeri, predstavila svoje goste i podsetila publiku da je velika umetnica svojevremeno bila i gost pomenutog festivala na čijem je čelu. Potom smo čuli petoro Italijana. Prvo, ovde domaćeg, Roberta Činkotu, direktora Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, koji je pohvalio samu zamisao da se “na dva načina, putem dva medija, svetu predstavi njihova velika umetnica”. A prvi „svet“ u koji stižu ova knjiga i ovaj film, upravo je naša zemlja.

Istoričarka baleta Frančeska Pedroni, koja dolazi iz čuvene Akademije Teatra milanske Skale, u dužoj priči nastojala je publici da otkrije što više lica slavne balerine, koja je, recimo, i sa 84 godine, na majstorskim časovoma u milanskoj Skali, nadahnuto igrala sa mladim prvacima i solistima, prenoseći im stilske detalje i dragoceno znanje kojim se vinula u najveće visine baletske umetnosti. Osim toga, Karla je bila i politički borac i humanista, davala je podršku kubanskim igračima, Martinu Luteru Kingu takođe, trudila se da baletska umetnost stigne i u najzabačenija mesta i sredine, svojim primerom uticala na emancipaciju žena… “Karla Frači potiče iz skromne porodice. Njen otac je bio tramvajdžija, a majka krojačica, i to je sigurno učinilo da, i pored velike slave, uvek stoji čvrsto na zemlji”, rekla je Pedroni.

Karlin portret je svojim bojama, priređivača ove autobiografije, obogatio i novinar Enriko Roteli. Ispričao je da su joj reči bile veoma važne, i da je insistirala na njihovoj preciznosti. Zato je do poslednjeg trenutka menjala i uređivala tekst. Ona je, dodao je, “bila okružena velikim zvezdama, ali istovremeno i prijatelj običnih ljudi. Bila je skromna, pomalo stidljiva i veoma radoznala osoba. Nikako nije volela prošlost, što je za pisanje biografije bio problem. Uvek bi govorila o budućnosti i pravila planove. Mislim da bi joj se ovo veče baš dopalo“, kazao je.

Reditelj filma Emanuele Imbuči otkrio je da je upravo knjiga o baletskoj zvezdi koja je u svojoj karijeri odigrala preko dvesta uloga bila temelj rada na filmu, ali i ogroman izazov. “Karla i njen suprug Bepe Menegati želeli su da se u filmskoj priči prednost pokloni emocijama, ponekad i van hronološkog okvira. Ja sam se držao toga, kao i ličnog uverenja da je Karla pre nego što je postala velika zvezda, bila velika žena”, rekao je Imbuči.

Glumac Stefano Rosi (tumači supruga Bepea) kratko je pozdravio publiku – i to na srpskom jeziku.

I tako, korak po korak, listajući stranice ove „njene priče“, autobiografske, promiču i značajne epizode iz baletske istorije XX veka, čije je Karla Frači markantno ime. U knjizi, ali i u filmu, vidimo i brojne portrete slavnih umetnika i ličnosti, poput Marije Kalas, Čaplina, Felinija, Viskontija, Zefirelija, Pavarotija, Armanija, ili nobelovca Euđenija Montalea koji je Karli posvetio brojne stihove…

Da sve bude svečanije, promociju knjige igrom i kostimom ispunili su učenici Baletske škole Nacionalne fondacije za igru.

Ovu zanimljivu priču o velikoj balerini na svoj filmski način, poetično i dramski uverljivo, završila je „Karla“ (koprodukcija RAI Fiction i produkcijska kuća Anele), čiji je lik odigrala poznata glumica Alesandra Mastronardi. U filmu je i jedan sasvim mali, ali jako važan “lik” – vilin konjic čijim je elegantnim letom u detinjstvu Karla bila fascinirana. Taj njen anđeo-čuvar uvek je bio tu…  Da je digne kad pomisli da će pasti. Kraj priče na filmskom platnu završio se snažnim aplauzom. Onim koji se ne čuje baš često u bioskopskim dvoranama. “Bravo Karla!” Tim uzvicima u prepunoj sali beogradske Kinoteke, stavljena je i tačka na Imbučijev film i jedno posebno veče.