Србија свесна значаја и потреба мигрантских токова

Комесаријат за избеглице и миграције (КИРС) и Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH одржали су, у хотелу „Метропол“ у Београду, конференцију „Размена искустава између јединица локалних самоуправа: Израда локалних акционих планова за управљање миграцијама.

Учествовало је седамнаест представника јединица локалних самоуправа који су се окупили како би разменили искуства при изради локалних акционих планова за управљање миграцијама (ЛАП).
Начелница одељења за прихват, збрињавање и повратак по реадмисији у КИРС Љиљана Ракић истакла је да је Србија свесна значаја и потреба мигрантских токова. Она је подсетила да је законодавни оквир успостављен 2008. године и да је у наредним годинама надограђиван како би што боље одговорило на проблеме миграција, како на државном тако и на локалном нивоу.
“Прошле године, у сарадњи са ГИЗ-ом, Швајцарском организацијом за помоћ и Међународном организацијом за миграције, Комесаријат је отпочео четврту фазу у развоју локалног акционог планирања, а која је најкомплекснија до сада. Морамо споменути и усвајање Стратегије о економским миграцијама за период 2021-2017, која је имала за циљ да сагледа потребе и начине на које да Србија реагује у ситуацији која је врло озбиљна у целом свету”, навела је Ракић.
Како је додала, према подацима ИОМ-а из 2019. године, од 272 милиона људи који се налазе у миграцијама различитог типа, 62 одсто, или 168 милиона су миграције економског карактера.
“Овај пројекат, који смо започели и који би требало да обухвата 129 локалних самоуправа до 2023. године је од изузетног значаја јер сагледава потребе локалних самоуправа да помогну не само присилним мигрантима, као што су избеглице, расељена лица, тражиоци азила и повратници по реадмисији, већ и људима који се налазе у економској миграцији”, истакла је Ракић.
“Свака миграције има и своје позитивне и своје негативне стране, тако да, ми у овом тренутку имамо задатак да сагледамо стање и извучемо шта је позитивно и шта би ту могло да буде од развојног значаја за локалну заједницу, како бисмо ситуацију искористили за сопствену корист – и како бисмо могли да тим људима помогнемо и како да сачувамо локалну заједницу.“
На конференцији су представљени резултати пројекта подршке немачке развојне сарадње који спроводи ГИЗ за 17 јединица локалне самоуправе у изради ЛАП-ова за управљање миграцијама, а у сарадњи са КИРС.
“Локални акциони планови су важан инструмент, којим се јавне политике на националном нивоу усклађују са политикама на локалу. Влада РС је 2000. године усвојила Стратегију о економским миграцијама, којом се миграције сагледавају као део економских и друштвених промена. Програм Миграције и дијаспора је пружио подршку 17 јединица локалне самоуправе и Комесаријату за миграције и избеглице да израде, односно ревидирају локалне акционе планове за управљање миграцијама у складу са актуелним законским и стратешким оквиром”, навела је Милица Љешевић координаторка ПМД програма у Србији.
Како је додала, додатна је пажња за спровођење активности посвећена трендовима радних миграција, јачању везе са дијаспором, али и уродњавању.
“Након израде и усвајања ових ових докумената јавних политика који одговарају потребама општина са различитим миграцијским профилима, следи њихова примена. Стога је значајно да се осигурају потребни капацитети у самим општинама. Веома нам је значајно да смо били у прилици да допринесемо овом процесу кохерентности израде јавних политика на националном и локалном нивоу. Програм ПМД у оквиру Немачке развојне сарадње ће настојати да пружи подршку актерима у области управљања миграцијама и у будућности”, истакла је Љешевић.
Марко Марковић, повереник за избеглице и миграције Општине Књажевац истакао је да су препознали младе као групу која је најризичнија када је реч о миграцијама ка већим градским центрима, те да су заједно да организацијом младих радили на пројектима који би их задржали, а који су део ЛАП.
“Подршка ГИЗ омогућила нам је да у ЛАП уврстимо категорије које раније нисмо препознавали. Оформили смо пројектни тим и допунили ЛАП у складу са препорукама ГИЗ”, навео је Марковић.
Економске миграције су неизбежна последица глобализације, међутим, уколико се њима добро управља, имају значајне позитивне стране. Финансијске и филантропске дознаке дијаспоре, затим пренос знања, вештина и иновација стечених у иностранству, допринос економском расту матице кроз инвестиције и повезивање припадника дијаспоре са домаћом привредом, само су неке од њих.
Пројекат подршке за 17 јединица локалне самоуправе при изради ЛАП спроводи се у оквиру Глобалних Програма “Миграције и дијаспора” и „Миграције за развој“ које у Србији спроводи ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националном службом за запошљавање и Комесаријатом за избеглице и миграције.