Зашто релативна стабилност девизног курса није фиксни курс
18/08/2022Поводом поновних изјава појединих економиста да се у Србији спроводи de facto фиксни курс, Народна банка Србије жели да укаже да такве изјаве нису истините нити имају своје утемељење, а могу бити опасне у смислу формирања нереалних очекивања јавности.
Релативна стабилност курса динара према евру јесте одлика Народне банке Србије у протеклој деценији. Међутим, она никако не значи фиксирање курса које подразумева да се одржава стално иста вредност локалне валуте за неку одабрану страну валуту, какав је случај у земљама које примењују валутни одбор као режим девизног курса.
По ко зна који пут указујемо да је пракса, не само у Србији, већ и у другим земљама у развоју, које се суочавају са подигнутим степеном везаности новчаних токова за реперну страну валуту (доларизованости, односно евроизованости домаће економије) показала да је релативна стабилност локалне валуте кључ финансијске и економске стабилности земље и да повећана волатилност девизног курса, као аутоматског стабилизатора платнобилансних кретања у таквом амбијенту нема своје упориште. Нема га, јер како смо имали прилике да видимо када се политика флуктуација спроводила пре 2012. године, многи економски параметри земље су погоршани и било је потребно време да се стабилност поново успостави, а затим и одржи.
Релативна стабилност динара према евру представља номинално сидро стабилности инфлације, како у протеклом периоду од осам година (од јесени 2013. све до друге половине 2021. године), тако и током актуелног периода глобално повећане инфлације, јер спречава њен интензивнији и распорострањенији раст и тиме има користи за читаву домаћу економију (а сведоци смо да су и државе региона у амбијенту појачаних инфлаторних притисака посегле за очувањем стабилност на сопственим девизним тржиштима). Додатно, поновићемо се и у констатацији да је релативна стабилност динара према евру омогућила и решавање бројних наслеђених проблема, јер је отворила простор како за спровођење успешне фискалне консолидације, тако и за решавање питања проблематичних кредита који су, оптерећујући банке, знатно успоравале кредитну активност и привредни раст. На све то, извесност пословања домаће привреде, смањење оптерећености курсним разликама, омогућавање повољнијих услова финансирања, враћање поверења у штедњу у домаћој валути и последичан раст динаризације домаћег финансијског система резултат су на који смо поносни.
Међутим, једнако важно је напоменути, да иако Народна банка Србије неће одустати од свог смера очувања релативне стабилности, она не примењује режим фиксног девизног курса. За разлику од тог режима који подразумева свакодневне интервенције централне монетарне власти како би се вредност валуте одржала на унапред одређеном нивоу, у Србији то није случај. Режим руковођено пливајућег девизног курса, који омогућава његову релативну стабилност, па и у периодима појачане неизвесности његову израженију стабилност (не и фиксираност на одређеном нивоу), даје и флексибилност да се, уколико такви периоди наиђу, изврши благо прилагођавање вредности локалне валуте према реперној страној валути, а без промене режима девизног курса. Такође, ризик од спекулативних напада на валуту, пре свега великих страних инвеститора, у актуелном режиму девизног курса значајно је мањи него у амбијенту фиксног девизног курса и отворености како за стране директне, тако и портфолио инвестиције, што Србија јесте.
Коначно, желимо да подвучемо још једном нетачност изјава попут оних које алудирају на то да је Србија релативном стабилношћу курса (што називају de facto фиксним курсом) увезла стабилност инфлације из Европе, а сада нажалост увози баш због те стабилности и високу инфлацију из еврозоне. Управо стабилност курса у актуелном амбијенту појачаних глобалних притисака користи домаћој економији да онда када цео свет увози високу инфлацију, она у Србији не буде још виша: Сада се не суочавамо са ефектом који је постојао пре 2012. а када су на увозну инфлацију, која је била нижа од садашње, управо високе осцилације курса чиниле да домаћа инфлација буде знатно виша него у земљама еврозоне и земљама окружења.