Тамо далеко … где цвета лумун жут

Тамо далеко … где цвета лумун жут

29/07/2022 Off By BERB

Познато је да се Србија, од почетка 1990их година двадесетог века суочавала не само са грађанским ратом на просторима бивше Југославије, већ и са економским санкцијама Уједињених нација и снажном друштвено-економском кризом. У околностима у којима је становништво на ивици егзистенције, појављују се и сународници, рођаци, кумови, пријатељи, који беже од рата. Број избеглица континуирано расте. Они су, почетком јесени 1993. године Срби (81,6%), Мислимани (7,2%), Хрвати (1,9%) и припадници других нација .На јесен 1992. године пристижу и избегли из Македоније .Сви они су, највећим делом, смештени су у породицама, чак њих 95.2%.

Међу избеглицама је, средином лета 1993. године било 219.000 деце старости до 18 година, што је представљало 42,9% укупног броја избеглица у Србији, односно 42,1% на јесен 1993 . Као и одрасли, деца су трпела последице ратног стреса, избеглиштва, погибије једног или оба родтеља, рањавања родитеља и других блиских чланова породице, а додатно су их потресале и кризе у окружењу у коме су тражили прибежиште.
У првом тренутку до деце је стизала једнократна помоћ из различитих извора – у храни, одећи, књигама, али и у виду опоравка у одмаралиштима Црвеног крста Србије. Постепено, на иницијативу Комесаријата за избеглице Владе Републике Србије и Високог комесарајата за избеглице Уједињених нација (UNHCR), у оквиру бриге о деци долази до покретања социјалних програма, програма подршке у области образовања, здравствене заштите и др . У првом налету помоћи, Црвени крст Србије организовао је боравак деце у камповима у Грчкој. Боравак је организован током 1992. и 1993. године за укупно 3.000 деце која су тамо боравила са децом из Грчке.Организоатори оваквог опоравака наше деце била су различита струковна удружења из Грчке ( удружење адвоката Грчке, банкара , новинара итд) као и Грчка православна црква.

Уз сазревање свести о потреби за обухватнијом подршком вишеструко угроженој деци, лета 1993. године организован је први програм опоравка деце у грчким породицама. Група од четрдесеторо деце из дома за незбринуту децу „Рада Врањешевић“ из Бања Луке боравила је на острву Кос, без наставе, у трајању од 20 дана. Тако су стечена и прва искуства у смештају деце у грчким породицама. Током година, у складу са променама у окружењу и потребама деце, мењали су се и циљеви програма опоравка деце у Грчкој који су увек били фокусирани да њихову добробит. У почетку, циљ програма боравка деце у грчким породицама био је да се деца изместе из непосредне ратне опасности и окружења оптерећеног ратом и немаштином и да се подржи њихов психофизички опоравак и развој. Тај циљ је реализован током целокупног трајања програма, свих 19 година. Потом, увидевши позитивне ефекте измештања деце из неповољне средине, програм је проширен тако да се боравком у трајању од шест месеци у Грчкој, деци омогући и редовно школовање.

Програм опоравка деце у грчким породицама је реализован у континуитету током 19 година, од 1992. до 2011. године, уз учешће Србије (Савезна Република Југославија, 1992-2003; Државна Заједница Србија и Црна Гора, 2003-2006 , Република Србија, од 2006. године), Републике Српске, Републике Српске Крајине, Сремско-Барањске Области, Републике Грчке и Републике Кипар, Југословенског црвеног крста / Црвеног крста Србије, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста Грчке. Црвеног крста Кипра, као Сталне конференције градова и општина Југославије (СКГОЈ) и Централне Уније градова и општина Грчке (КЕДКЕ). Координатори пројекта су биле сталне конференције градова и општина Југославије и Грчке. Пројекат су оперативно водили Југословенски Црвени крст / Црвени крст Србије, Црвени крст Грчке и Удружење банака Кипра.

Према подацима Црвеног крста Србије, од 1992. до 2011. године преко Црвеног крста Србије и Југославије на различите врсте одмора, опоравка као и школовања упућено је укупно 21.648 деце из СРЈ, Републике Српске и Републике Српске Крајине. У континуитету, од лета 1993. до лета 2011. године, укупно 16.227 деце уживало је током Божића, Ускрса или летњег распуста у гостопримству грчких домаћина једном или више пута. У периоду од 1994. до 1996. године три пута је организован шестомесечни програм школовања и опоравка у грчким породицама за 2.421 дете. Програм је реализован у 200 градова и општина у Грчкој и у две општине на Кипру.

Деца су на опоравак или школовање у почетку путовала специлним возом Југослаовенске железнице који је бројао и 11 вагона. Грчки домаћини су деци спремали поклоне и помоћ за њихове породице у домовини , тако да су поред вагона за мале путнике специјлани воз носио и 3 вагона помоћи која је знала да износи и до 60 тона. Касније су деца путовала аутобусима београдског АП „Ласте“, а конвој аутобуса који је возио децу на одмор и опоравак у грчке породице знао је да буде и по 16 аутобуса.Највећа група деце која се упућувала у грчку била је група која је кренула у децембру 1995. године са Топчидерске станице и у њој је било 1200 деца узраста од 7 до 12 година.

Деца и грчке породице су се толико зближиле, неке су се и окумиле, да та веза постоји и дан данас након готово 30 година. Сада појединачно, „мали људи“ су порасли у „велике“ добре људе који „своје“Грчке и дан данас посећују. Многе грчке породице су такође упознале наше гостопримство долазећи да посете „своју“ децу у Србији.Програм који је започео Црвени крст одавно је прерастао прву намену и он и дање живи како у сећањеу , тако и у стварности, многих Грчка људи са наших простора.