Привреда и Влада само заједно могу да остваре резултате

Брнабић је честитала Савезу економиста Србије на још једном успешно организованом Копаоник бизнис форуму, 29. по реду, и оценила да је тај скуп са својим закључцима важан јер већ годинама функционишемо у кризном менаџменту.

Она је, говорећи о постигнутим резултатима Владе, подсетила на то да је 2014. године била фискална консолидација и да је од 2017. постављен циљ да се обави транзиција наше економије са радно заснованих инвестиција, што је тада било неопходно због запошљавања људи, на економију засновану на знању и иновацијама.

Према њеним речима, три су кључна резултата Владе, а први је развој иновација и нових технологија како не би били препознати као земља јефтине радне снаге, већ као земља иновативних и паметних људи, где се улаже у истраживање и развој.

ИКТ сектор је имао извоз већи 1,8 милијарди евра, што је био наш најважнији извозни сектор, са највећим извозним потенцијалом и имали смо у тој области суфицит већи од 1,3 милијарде евра, прецизирала је она.

Премијерка је навела да је други највећи резултат наш економски раст, који је у 2021. години износио између 7,4 и 7,6 одсто, при чему ће се прецизни подаци знати тек крајем године, уз подсећање на то да је пад БДП-а у 2020. години био свега 0,9 одсто.

Трећи највећи резултат, како је предочила, постигнут је у владавини права и усвојеним уставним амандманима, што је, како је оценила, прошло прилично незапажено.

Када питате привреду, дуги судски процеси су били проблем, те смо за велике стране инвестиције морали као држава да гарантујемо да ће у било каквом судском поступку бити релевантна међународна арбитража, указала је премијерка и додала да су тим амандманима отворена врата за независно правосуђе без политичких утицаја.

Брнабић је у разговору са чланом Председништва Савеза економиста Србије Драганом Ђуричином, на питање шта је остало за нову владу да уради, рекла да је то свакако чланство у Светској трговинској организацији, јер је то јако важно за заштиту наше привреде и њену конкурентност.

Да смо били чланица СТО много боље бисмо решавали увођење квота на челик који је увела ЕУ, нагласила је она и додала да чланство у овој организацији није био приоритет јер је држава морала да се бори са пандемијом.

Друга ствар је даља реформа јавних предузећа, јер она и даље вуку нашу економију на доле, упозорила је премијерка и навела да је усвојена Стратегија о управљању предузећима у државном власништву, као и акциони план, али да се није много одмакло.

Она је, на питање шта треба да буде у фокусу за даљи развој земље, истакла да смо улагањем у дигитализацију надокнадили 10 или 15 година заостатка у односу на друге земље.

Брнабић је, говорећи о демографским проблемима, подсетила на то да држава даје велику помоћ породицама са децом и покушава да побољша услове живота грађана, али да то не значи само раст плата, већ и боља животна средина, квалитет образовања и друго.

Према њеним речима, повратак наших људи из иностранства, посебно оних високообразованих, представља огроман потенцијал за развој, уз напомену да и даље имамо проблем са великим одливом мајстора и занатлија, на пример, варилаца, столара, возача и других.

Такође, председница Владе је нагласила да је нашој земљи потребно од 13 до 15 милијарди евра како би достигла најбоље европске стандарде у области зелене транзиције, а то значи улагање у канализацију, пречишћавање отпадних вода, трансферне станице за отпад, филтере за термоелектране и друго.

Она је истакла да ће пред новом владом највећи изазов бити “енергетска једначина” – избор између енергетске транзиције и енергетске одрживости, или да се нађе неки средњи пут.

Према њеним речима, поставља се питање да ли ћемо да будемо зелени и више штитимо животну средину или да будемо енергетски самосталнији, што је сада и политичка одлука.

Такође, како је додала, сада много земаља размишља о томе да ли да има већу енергетску самосталност и да има термоелектране, или да зависи од увоза енергената.

Са овом кризом и ратом на истоку Европе видели смо да све што смо знали о енергетској транзицији није баш тако праволинијски, јер земље ЕУ које су биле лидери у томе враћају се полако на угаљ, указала је премијерка.

Она је рекла да је енергетски избор једначина са више непознатих, али би једна од њих могла да буде улагање у зелени водоник, чему морамо да посветимо више пажње.

Премијерка је поручила да у Србији треба да буде више јавно-приватних партнерстава и то посебно у сектору енергетике.

Брнабић је, одговарајући на питање да ли ће се Србија у актуелној међународној кризи препозиционирати, истакла да ће наша земља, без обзира на ужасне притиске, бранити своју позицију, јер је она аргументована и ослања се на међународно право, правду и принципе.

Та позиција је изузетно тешка, предочила је она и оценила да су аргументи управо оно што штити мале земље попут Србије.

Верујем да уколико се трудимо и добро дефинишемо наше снаге и потенцијале можемо да сачувамо нашу позицију и искористимо пропуштено време, поручила је председница Владе.