Зелена агенда нови модел раста

Фото: mre,gov.rs

Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да је циљ Србије да буде ефикасна у реформама у енергетском сектору, да се повезује са свим суседима и да унапређујући своју енергетску безбедност доприноси већој енергетској безбедности региона.

Михајловићева је, после састанка са директором Секретаријата Енергетске заједнице Артуром Лорковским и шефом Делегације ЕУ Емануелеом Жиофреом, рекла да је Србија имала прилику да председава Министарским саветом Енергетске заједнице у неким од кључних тренутака, и  кад је овај састанак први пут одржан, и прошле године кад су усвојени веома важни документи који представљају основ за зелену агенду, процес декарбонизације и зелену економију коју желимо да видимо у нашем региону у наредним деценијама.

“Заједно ћемо радити на томе да читав регион буде енергетски безбеднији, и да све што радимо, од регулативе до пројеката, буде у складу са највишим захтевима кад је реч о заштити животне средине. Зелена агенда је нови модел раста и мере које доносимо у области енергетске ефикасности и развој обновљивих извора енергије треба да допринесу томе да унапређујемо нашу енергетску безбедност. Ништа неће бити урађено преко ноћи, важно је да сви кораци буду спроведени на одржив начин, али тако да обезбедимо развој у оним областима које представљају будућност, како бисмо имали и више енергије и зелени развој”, рекла је Михајловићева.

Она је додала да ће једна од важних тема у сарадњи са Енергетском заједницом, поред наставка имплементације донетих закона и директива које је усвојила Енергетска заједница, бити наставак реформи у енергетском сектору и даље отварање тржишта, пре свега у гасном сектору, за шта ће бити формирана и посебна радна група са представницима Секретаријата Енергетске заједнице и Делегације ЕУ у Србији.

Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски рекао је да је Србија остварила велики напредак у енергетским реформама и отворила поглавља која се тичу енергетике и зелене агенде.

“Честитам потпредседници Владе на овим успесима и желим да захвалим на успешном председавању Енергетском заједницом у прошлој години. Драго ми је да је потпредседница Владе прихватила копредседавање Комитетом за енергетику и климу који ће водити процес постављања енергетских и климатских циљева уговорних страна Енергетске заједнице до 2030. године и верујем да ће и тај процес бити једнако успешан“, навео је он.

Лорковски је посебно нагласио важност наставка реформи које имају за циљ отварање тржишта, како у електроенергетском, тако и у гасном сектору, где реформе нису биле довољно ефикасне у претходном периоду.

“Препознајући прилике и изазове у енергетској транзицији, потпредседница Михајловић и Секретаријат Енергетске заједнице тесно ће сарађивати како би обезбедили да грађани Србије имају одрживу енергетску будућност. Напредак је могућ кроз заједнички рад под окриљем процеса које води Енергетска заједница, снажну регионалну сарадњу и спровођење процеса декарбонизације на начин који је економски ефикасан и у корист свих грађана”, навео је Лорковски.

Шеф Делегације ЕУ у Републици Србији, Емануелe Жиофре, рекао је да је Србија прошле године отворила кластер 4 – зелена агенда и одржива повезаност у преговорима са Европском унијом, и да би преговарачки процес требало да допринесе даљем спровођењу реформи у енергетском сектору и унапређењу регулаторног оквира у Србији у области енергетике.

“Желимо да промовишемо чисту енергију, подизање стандарда у области енергетике и заштите животне средине, које треба да допринесу и бољим приликама за економски развој, у корист грађана Србије, што је и суштина зелене агенде. Радујемо се да видимо постављање амбициозних циљева Србије у интегрисаном климатском и енергетском плану, кроз инклузивни процес који ће укључити све актере, и сматрамо повећање енергетске ефикасности посебно важном тачком у том процесу”, рекао је Жиофре, и додао да ће ЕУ наставити да тесно сарађује са Србијом у процесу енергетске транзиције.

Он је додао да ће пројекат гасне интерконекције Србија-Бугарска, чију градњу је финансијски подржала Европска унија, допринети регионалном повезивању и диверзификацији снабдевања природним гасом.