Кретање инфлације у децембру 2021.

Кретање инфлације у децембру 2021.

12/01/2022 Off By BERB

Фото: nbs.rs

 

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у децембру успорила раст и на месечном нивоу износила је 0,4%, док је у односу на децембар 2020. године износила 7,9%. Просечна годишња инфлација у 2021. години износила је 4,0%.

 

Успоравање укупне инфлације на месечном нивоу резултат је пада цена непрерађене хране од 1,1%, при чему су на месечном нивоу снижене цене свих категорија непрерађене хране – свежег воћа за 4,8%, свежег меса за 0,7% и свежег поврћа за 0,5%. Цене прерађене хране су наставиле да расту, али споријим темпом у односу на претходне месеце, чему су допринеле и мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница.

 

Посматрано према структури, три четвртине међугодишње инфлације од 7,9% у децембру је и даље било је опредељено кретањем цена хране и енергената, тј. оним категоријама на које монетарна политика не може директно да утиче у значајнијој мери. Цене непрерађене хране су у децембру, у односу на исти месец претходне године повећане за 20,9%, док су цене прерађене хране биле више за 8,0% на међугодишњем нивоу. Висок међугодишњи раст цена хране последица је деловања неколико фактора – раста светских цена хране, суше, виших трошкова у производњи, као и изразито ниских нивоа ових цена током 2020. услед изостанка знатног дела тражње.

 

Цене енергената су на месечном нивоу стагнирале у децембру, док су посматрано у односу на децембар 2020. биле више за 13,4%. Њихово кретање је у највећој мери било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту (23,5% међугодишње у децембру).

 

С друге стране, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у децембру је била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 3,5%. Током 2021. године, међугодишња базна инфлација се у просеку кретала на нивоу од 2,3%. Очувању базне инфлације на ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације су и инфлациона очекивања финансијског сектора које се у дужем временском периоду крећу у границама циља. Додатно, смањивању инфлаторних притисака допринеће и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја јуна 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.

 

Према пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће током првог тромесечја ове године највероватније наставити да се креће око нивоа из децембра 2021. године. Од другог тромесечја очекујемо постепени пад међугодишње инфлације, док би у границе циља међугодишња инфлација требало да се врати током трећег тромесечја. Крајем године очекујемо међугодишњу инфлацију око централне вредности циља од 3%, а имајући у виду високу базу из 2021. године, постоји могућност да се крајем године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона од 3,0±1,5%. Ризици по питању инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретања цена примарних пољопривредних производа, светске цене енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити и од исхода наредне пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне. То подразумева благи раст пољопривредне производње у односу на 2021. годину која је због суше била слабија од просека.