Шолаково бахаћење новцем грађана Србије

Пише: Члан Председништва и ГО СНС Зоран Ђорђевић

То што је тајкун Драган Шолак купио енглески фудбалски клуб Саутемптон, за више од 100 милиона евра, само је још један доказ за оно што се одавно зна и за шта ће, верујем, надлежни државни органи врло брзо обезбедити и судски валидне доказе: Новац грађана Србије, опљачкан у време док су Шолак и његов пословни партнер, Драган Ђилас, владали Србијом и мешетарили српском економијом, налази се у њиховим џеповима, на њиховим тајним приватним рачунима у банкама широм света, као и на рачунима њихових офшор и других компанија, регистрованих којегде, углавном у земљама које је тешко пронаћи на географској карти.

Различитим марифетлуцима и привредним хохштаплерајима, фиктивним купопродајама, транге-франге пословним комбинацијама, од којих многе имају обележја противправног поступања (што ће, верујем, истражни и судски органи врло брзо и неспорно доказати) уз коришћење политичког утицаја и различите облике уцена и притисака, успела су ова два Драгана, два „успешна“ бизнисмена, да створе пословне империје – о којима чак и инострани медији, медији њихових мецена и ментора када су политичке амбиције два Драгана у питању, јавно говоре као о тајкунским творевинама, чији се капитал мери у милијардама евра, уз помињање вила по свету, приватних авиона и свих других „статусних“ симбола ове двојице бахатих и осионих, сујетних и болесном мржњом према Александру Вучићу опседнутих присвајача народног новца.

То све је, међутим, само лице ствари, само оно што је видљиво. Оно друго, мање видљиво, далеко је важније и суштинскије, и тек кад се посматра заједно са овим што сада сви видимо и знамо, као целина, даје нам комплетну слику.

У најкраћем, ова најновија, фудбалска, аквизиција тајкуна Драгана Шолака морала би да се посматра у ширем контексту – не само као куповина од 100 и више милиона евра (стечених тако како су стечени, уверен сам – на начине који су врло сумњиви, најблаже да се изразим), до које је морало доћи, чак и да је цео износ плаћен одједном и у готовини (што ме не би зачудило, узимајући у обзир чињеницу колико је новца Шолак из Србије изнео кроз своје компаније регистроване ван земље коју пљачка) уз прибављене гаранције, банкарске и/или у некретнинама рецимо, за оно што тек следи (ако је износ исплаћен) – пословни план који подразумева даљна додатна, будућа улагања, доказе о ликвидности и разна друга финансијска и остала документа која се подразумевају при оваквој врсти трансакција.

Када се све то сагледа, намећу се два врло логична закључка. Први – Драган Шолак, лично, приватно, има много новца, иако му, рецимо, фирме у Србији послују са губитком (лако објашњиво: избегаваш плаћање пореза и сав новац, кроз закулисне трансакције и мрежу повезаних рачуна по свету, прелијеш у свој џеп; вероватно је слична ситуација и са његовим компанијама у региону). Други – што је Драган Шолак богатији, сви остали, укључујући чак и његове запослене, бивају сиромашнији и све неизвеснија постаје њихова лична животна судбина, јер им се у једном тренутку лако може догодити да њихов пребогати газда прогласи банкрот фирме у којој су запослени, из које је претходно исисао сав капитал и распоредио га на неки од својих тајних рачуна. Такође, можда би се, да сам малициозан, злонамеран и измишљању склон, као што су то медији које контролишу и плаћају два Драгана, могло помислити да Шолак, овом куповином у Енглеској, себи купује и евентуалну могућност неке врсте азила, за време у коме ће морати да положи рачуне грађанима Србије о пореклу свог новца и начину на који је стечен.

По сличном „пословном“ принципу пословао је, и послује, и Драган Ђилас, с тим што он, поред склоности ка присвајању народног новца, још наглашеније од Шолака пати и од политичке амбиције, иако је, доказано, најнеталентованији од свих српских политичара и „лидер“ који ужива убедљиво најмању политичку подршку код грађана Србије.

​Било како било, што се два Драгана тиче, њихове бизнисменске „умешности и успешности“ нарочито, наш би народ рекао: Нашла врећа закрпу. Нажалост, та њихова врећа, ма била и закрпљена, препуна је народних пара, јер обојица су Србији узели, отели, много, а донели само пропадање и сиромаштво, затворене фабрике и девастирану привреду, хиљаде људи без посла, осећај очајања и бесперспективности.

Срећом по грађане Србије и Србију, време владавине ова два партнера у штеточинству је прошло, и неће се вратити, а доћи ће време да се сви рачуни положе и све сазна, па тако и то – чијим је новцем Драган Шолак купио Саутемптон.