Srbiju u narednim godinama očekuje dodatni ekonomski rast

Brnabić je na panelu konstatovala da ima mnogo razloga za to da se sve više naših ljudi vraća iz inostranstva u Srbiju, navodeći da se od oktobra prošle godine u zemlju vratilo 92.300 građana, a većina su visokoobrazovani.

Ona je iznela procenu programa „Tačka povratka“, a na osnovu podataka Tima UNDP-a koji na neformalan način, kroz algoritam „Fejsbuka“ za oglašavanje, prati migracije, odnosno neto razliku između priliva i odliva iz zemlje.

Premijerka je ukazala na to da istovremeno i dalje postoji problem sa niskokvalifikovanom radnom snagom, kao što su vozači, električari i varioci, koji odlaze u zemlje Zapadne Evrope.

Sada pokušavamo da taj problem rešimo, da oni ostaju i vraćaju se u Srbiju, što verujem da ćemo uspeti kako naš ekonomski rast bude sve dinamičniji i kako budemo imali sve više stranih i domaćih investitora, poručila je ona.

Svake godine se sve više građana vraća u Srbiju, ponovila je Brnabić i dodala da je, prema istraživanju Bečkog instituta za međunarodne odnose, od 2015. do 2019. godine, Srbija uspela da preokrene trend odliva mozgova.

Umesto odlliva imali smo neto priliv i to visokokvalifikivanih povratnika svih starosnih kategorija, a pre svega u starosnoj grupi od 24 do 29 godina. To je prava revolucija, to je najbolja garancija za prosperitetnu i bolju budućnost i kvalitetniji život u Srbiji, naglasila je predsednica Vlade.

Ona je na onlajn konferenciji, na kojoj je odgovarala na pitanja građana koji su doneli odluku da se vrate u Srbiju ili razmišljaju o povratku, navela da je mnogo razloga što je sve više povratnika iz dijaspore, ističući, pre svega, to što je Srbija pokazala da ume da se nosi sa kriznim situacijama i što je u 2019. godini naša privreda imala najmanji pad u Evropi.

Prema njenim rečima, ove godine naš ekonomski rast će biti značajno iznad sedam odsto, što je malo ko očekivao.

Brnabić je podsetila na to da je u poslednjih pet godina mnogo toga urađeno u digitalizaciji, a da je sledeći korak investiranje u razvoj veštačke inteligencije, uz napomenu da je u Srbiji osnovan Institut za razvoj veštačke inteligencije.

Premijerka je ukazala i na važnost investiranja u biomedicinu i biotehnologiju, navodeći da je nedavno otvoren Centar za sekvenciranje genoma.

Prema njenoj oceni, pravo je vreme vratiti se u Srbiju i učestvovati u njenom razvoju i pravljenju jedne drugačije budućnosti.

Ona je, odgovarajući na pitanje kakva je situacija za građane iz društvenog sektora koji bi se vratili u zemlju, navela da se, osim investiranja u informacione tehnologije u svim oblastima, ulaže i u kulturu i društveno- humanističke nauke kao sve važniji pravac razvoja.

U 21. veku, kako je podvukla, mnogo toga će biti automatizovano, ali ideje i kreativnost neće moći da se automatizuju, tako da će zemlje koje budu investirale u ideje biti konkurentnije i mnogo bolje za život.

Ona je dodala da će iz Fonda za nauku, koji je osnovan 2019. godine, značajna sredstva biti investirana u društveno-humanističke nauke, podsetivši na to da će Fakultet muzičkih umetnosti prvi put dobiti svoju zgradu.

Takođe, kako je dodala, dodatno se ulaže u infrastruktruru, te će u 2022. godini početi izgradnja naučno-tehnoloških parkova u Kruševcu i Kragujevcu i dodatne zgrade Naučno-tehnološkog parka u Beogradu.

Premijerka je, komentarišući kako vidi odnos odnos matice i dijaspore za pet godina, prenela da očekuje da će do 2026. godine Srbija biti etablirana kao zemlja novih tehnologija, čija se privreda bazira na znanju, kreativnosti i idejama, kao i da će to uticati na odnos sa dijasporom.

To će doneti novi kvalitet života, a ako sve ovo navedeno uspemo da realizujemo, imaćemo drugačiju komunikaciju sa našom dijasporom i verujem da će mnogi odlučiti da se vrate, kao i da će mnogo stranaca doći da živi i radi u Srbiji, predočila je Brnabić.