onlajn magazin za balkansku saradnju
Foto: Tanjug
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali predstavio je danas set ekonomskih zakona koji će doprineti daljem jačanju privrede i sigurnom poslovanju, a jedan od najznačajnijih jeste Predlog zakona o tržištu kapitala, čiji je cilj razvoj tog tržišta i obezbeđivanje dodatnih izvora finansiranja preduzećima u Srbiji.
Beograd, 22. decembra 2021 – Zakon o trzistu kapitala, kao potpuno nov sistemski zakon, trebalo bi da doprinese stvaranju transparentnijeg i sigurnijeg trzista kapitala u Srbiji, izjavio je danas ministar finansija Sinisa Mali predstavljajuci poslanicima u Skupstini predlog ovog zakona. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIC/bs
Mali je, obraćajući se narodnim poslanicima, istakao da je reč o potpuno novom sistemskom zakonu koji treba da pospeši stvaranje transparentnog, efikasnog i sigurnog tržišta kapitala, što će doprineti daljem privlačenju investitora, atraktivnosti domaćeg tržišta, većoj pravnoj sigurnosti i stabilnosti finansijskog tržišta.
Treba da imamo čvrsto tržište kapitala sa jakim institucijama koje garantuju sigurnost ulaganja, a sa druge strane da privreda ima na raspolaganju još veći broj instrumenata kojima može da finansira svoj rast i da na tržištu kapitala dođe do novca za kupovinu opreme i otvaranje novih postrojenja, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, predlogom zakona je propisano dodatno jačanje institucija koje regulišu tržište kapitala, a usklađuje se i sa evropskim standardima.
Predloženi zakon podrazumeva jačanje institucija, pre svega Komisije za hartije od vrednosti i Centralnog registra HOV, naveo je on i dodao da se njegovim usvajanjem stvaraju preduslovi da se povežemo sa Juroklirom (Euroclear), koji je najvažniji sistem na osnovu kojeg se trguje i kupuju hartije od vrednosti kada je u pitanju država.
Ovaj zakon je važan za razvoj naše ekonomije u celini. Prošle godine smo usvojili Zakon o digitalnoj imovini, koji reguliše tu oblast i na taj način omogućavamo našoj privredi da na više načina obezbedi novac koji joj je potreban za razvoj, predočio je ministar.
On je naglasio da je zakon usklađen sa standardima MiFid II, EU normativima, što traže i investitori kako bi u većem broju došli u našu zemlju i investirali u HOV, ali i direktno u privredu, uz napomenu da je ovo i reformski cilj koji je dogovoren sa MMF-om.
Mali je predstavio i izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, a najvažnija izmena se odnosi na propisivanje novog roka za prelazak na novi sistem e-faktura.
Izmenama je, kako je precizirao, predloženo da se privredi i javnom sektoru, zbog potrebe prilagođavanja na novi sistem elektronskih faktura, da prelazni rok do kraja aprila 2022. godine da se korisnici prilagode da izdaju i primaju elektronske fakture.
Ono što ovaj zakon definiše jeste obaveza javnog subjekta da primi i čuva e-fakturu i da izdaje elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora. Taj rok se sa 1. januara pomera na 1. maj 2022. godine. Svi ostali rokovi ostaju kako su definisani u prethodnom zakonu, potvrdio je ministar.
On je ukazao na to da je za Srbiju izuzetno važan i proces e-fiskalizacije, ocenivši da se uspostavljanjem ovog sistema stvaraju uslovi za to da se povraćaj PDV-a vrši u istom danu ako se poklope ulazna i izlazna faktura, a to dodatno doprinosi njihovoj likvidnosti.
Kada je reč o e-fiskalizaciji, ministar je rekao da je do sada približno 50.000 privrednih subjekata primilo subvencije iz budžeta Srbije za subvencionisanje fiskalnih uređaja, za šta je iz budžeta potrošeno 1,5 milijardi dinara. Takođe, u ovom trenutku postoji više od 50 sertifikovanih uređaja na tržištu, koji su na raspolaganju privredi.
Mali je, govoreći o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije COVID-19, naveo da se ovim izmenama omogućava da preduzeća iz oblasti saobraćaja, ugostiteljstva i turizma nastave da uzimaju kredite od banaka pod povoljnim uslovima i uz garanciju države.
Prema njegovim rečima, izmenama je omogućeno da firme koje dolaze iz delatnosti kao što su putnički transport, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, turističke agencije, budu izuzete iz ograničenja u ukupnom iznosu kredita za koje bi garantovala Republika, pod uslovom da su prethodno, prevremeno i u celosti, izmirili obaveze po kreditima odobrenim u skladu sa prvom garantnom šemom.
Velika vest za njih je mogućnost da ukoliko su već vratili novac koji su uzeli da imaju pravo da pod istim uslovima uzmu novac ponovo, naglasio je on i predočio da su upravo garantne šeme pomogle preduzećima da tokom pandemije održe likvidnost i zaposlenost.
Garatnim šemama smo obezbedili likvidnost za preduzeća i kao rezultat toga imate mali pad privredne aktivnosti prošle godine, a i ove godine imaćemo rekordan rast od preko 7,4–7,5 odsto, najavio je ministar.
U ove dve godine, Srbija će imati najbolji ekonomski učinak u Evropi. To je rezultat građana Srbije, ali i delimično ovih garatnih šema koje smo uspostavili. U prvoj smo odobrili preko 2,4 milijardi evra, 37.994 kredita sa garancijom Republike Srbije. To je ono što je spasilo privredu, onemogućilo zatvaranje pogona i sačuvalo radna mesta, ukazao je Mali.
On je predstavio i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektulane svojine, čiji je predlagač Ministarstvo privrede.
Njime se predlaže prenošenje nadležnosti za utvrđivanje postojanja povrede prava intelektualne svojine, a naročito prava na računarske programe (softver) i baze podataka, kao sporedne aktivnosti Poreske uprave, sa Poreske uprave Ministarstva finansija na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunukacija, odnosno na tržišnu inspekciju.
Na skupštinskoj sednici se razmatra i Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura.
Mali je objasnio da će novac biti iskorišćen za izgradnju novih zgrada i rekonstrukciju postojećih objekata na sedam fakulteta, što je ukupno 90.600 kvadrata.
Reč je o Fakultetu muzičke umetnosti – izgradnja i opremanje novog objekta za muzičku akademiju i umetnički ples (balet), Fakultetu primenjenih umetnosti – izgradnja i opremanje novih objekata, Fakultetu likovnih umetnosti – rekonstrukcija i opremanje pet postojećih objekata i izgradnja dva nova objekta, Kampusu tehničkih fakulteta – proširenje Elektrotehničkog fakulteta, izgradnja zajedničkih objekata kampusa, sanacija postojećih zgrada i opreme, Fakultetu za geografiju i bezbednost – izgradnja i opremanje nove zgrade, Biološkom fakultetu – izgradnja i opremanje nove zgrade, precizirao je on.
Prema njegovim rečima, ovo je za državu veoma važan zakon jer je jedan od naših prioriteta da jačamo infrastrukturu u obrazovanju.
Korist od ovih projekata imaće 13.000 studenata, kojima želimo da obezbedimo mnogo bolje uslove za učenje, napredak, obuku i školovanje, istakao je on i dodao da se vrednost projekta procenjuje na 155,2 miliona evra.
Pred poslanicima će se, kako je rekao, naći i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat izgradnje puta Loznica–Valjevo–Lazarevac, deonica puta Iverak–Lajkovac.
Ministar je podsetio na to da su ulaganja u kapitalne investicije jedan od stubova našeg rasta, te je izgradnja ove deonice deo te agende.
Gradimo ukupno deset auto-puteva i brzih saobraćajnica. Nikad se više nije ulagalo u putnu i železničku infrastrukturu, a krenuli smo i sa izgradnjom kanalizacionih mreža i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda po lokalnim samoupravama. Ovim projektom je obezbeđen novac da se ova deonica završi, saopštio je Mali.
Poslanici će se izjašnjavati i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomskih i službenih pasoša.
Ovim sporazumom će biti omogućeno navedenim licima da ulaze, prelaze preko teritorije obe države i napuste je bez vize u trajanju do 30 dana.
