Кроз свеобухватан информациони систем до реформе плата у јавном сектору у Србији

Фото: МДУЛС/ Сања Кнежевић

До друштвено прихватљиве и фискално одрживе реформе плата у јавном сектору доћи ћемо само успостављањем свеобухватног информационог система у коме се налазе тачни и прецизни подаци о радним местима, елементима плата запослених и других трошкова рада јавног сектора.

Тај информациони систем мора бити повезан са Каталогом радних места и постојећим коефицијентима по којима се исплаћују плате у јавним службама.  Предлог да одложимо реформу до 2025. године узрокован је потребом за поузданом анализом њених ефеката и подацима добијеним из новог информационог система са једне стране и стабилизацијом епидемиолошке ситуације у земљи са друге стране, поручила је данас у Народној скупштини министарка државе управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић на почетку заједничког начелног претреса о сету закона којима се предлажу измене у области плата у јавном сектору до 2025. године.

Она је истакла да је реформа система плата формално у надлежности Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства финансија, чија је сарадња по овом питању континуирана, како би сви предлози били финансијски и фискално одрживи. Обрадовић је подсетила да је држава прошле године била опредељена да започне имплементацију реформе плата од 2022. године, међутим, услед сложене ситуације изазване пандемијом КОВИД 19 у целом свету, па и код нас, било је неопходно да се све активности усмере на подршку грађанима, привреди и здравству, тако да је цела јавна управа функционисала посвећена приоритету заштите живота и здравља људи.

Она је навела да су у овој борби инспекцијске службе, чији рад координира Министарство на чијем је челу, дале свој максимални допринос, како би све мере које су доношене дале свој очекивани ефекат, а Министарство финансија било је с друге стране посвећено јачању економије и подизању животног стандарда грађана.

„У условима када грађани треба да знају да могу да се ослоне на своју државу, нисмо желели да идемо у фискално неутралну реформу, већ да расположива средства преусмеримо на све грађане, као меру подршке државе“, навела је Обрадовић.

Она је истакла да спровођење реформе система плата у јавном сектору производи одређене финансијске ефекте по буџет и да искуства других земаља, које су овакву реформу спроводиле, показују да је то дуготрајан и комплексан процес, који мора бити прихваћен од стране оних на које се односи и који захтева додатна средства планирана и обезбеђена буџетом.

Обрадовић је подсетила да ова година није прошла без рада и активности које представљају припрему за свеобухватну реформу и као најзначајнију активност навела континуирани рад на Каталогу радних места, који је основ за вредновање свих послова у јавним службама, локалним самоуправама и државним органима.

„Окончали смо поступак на унапређењу Каталога који планирамо да иновирамо током наредне године и да радна места из Каталога повежемо са коефицијентима по којима се сада исплаћују плате у јавним службама. Министарство финансија посвећено ради на изради новог информационог система који треба да обезбеди планирање, управљање и контролу извршења буџета за трошкове рада запослених у јавном сектору, како би спремни дочекали реформу плата у јавном сектору 2025. године. Имамо разумевање ММФ-а за приоритете које смо имали у претходној години, као и да остајемо посвећени томе да реформа система плата наставља да се посматра као стратешко опредељење Владе“, рекла је Обрадовић.

Народна скупштина почела је данас седницу на којој разматра, између осталог, предлоге закона о изменама Закона о систему плата запослених у јавном сектору, о изменама Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, о изменама Закона о запосленима у јавним службама и о изменама Закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.