Preminuo Muamer Zukorlić

Izvor/Foto: beta.rs

Narodni poslanik i lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić preminuo je danas u 51. godini, objavila je Islamska zajednica u Srbiji na svom sajtu.

Prema nezvaničnim informacijama novopazarskog radija Sto plus, Zukorlić je preminuo od srčanog udara.

Zukorlić je bio na čelu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji do 2016. godine.

Biografija Muamera Zukorlića

Lider Stranke pravde i pomirenja, poslanik u Skupštini Srbije i nekadašnji muftija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić preminuo je danas u 51. godini, objavljeno je na sajtu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.

“Danas, 6. novembra 2021. godine, Alahovom odredbom, na Bolji svijet u Novom Pazaru preselio je velikan našeg vremena, naš lider, učitelj, vodja, otac, brat, prijatelj i svjetlo Alahove milost ovog vremena na dunjaluku akademik muftija Muamer-ef. Zukorlić”, navodi se na sajtu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.

Muamer Zukorlić rodjen je 15. februara 1970. u selu Orlje, kod Tutina u Sandžaku. Osnovnu školu je završio u selu Ribariće u toj opštini, a medresu “Gazi Husrefbeg” u Sarajevu. Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, završio je na Univerzitetu u gradu Konstantinu u Alžiru 1993. godine. Poslediplomske studije je završio u Libanu.

Karijeru je počeo kao predavač više predmeta u Gazi Isa-begovoj medresi u Novom Pazaru. Bio je jedan od osnivača Stranke demokratske akcije (SDA) u Srbiji i u to vreme blizak predsedniku stranke Sulejmanu Ugljaninu. Radio je kao njegov prevodilac za arapski jezik.

Bio je član Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), najvišeg predstavničkog tela Bošnjaka. Kada je došlo do raspada Islamske zajednice SFR Jugoslavije 1993. godine, formirana je Islamska zajednica Sandžaka, a Zukorlić je izabran za prvog predsednika Mešihata Islamske zajednice Sandžaka. Na ovu funkciju je ponovo biran 1998. i 2003.

Uporedo sa funkcijom predsednika Mešihata, Zukorlić je obavljao i funkciju sandžačkog muftije, na koju ga je imenovao reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine Mustafa Cerić.

Bio je predsednik Upravnog odbora Islamske akademije u Novom Pazaru, koji je od 2002. prva visokoškolska ustanova u zemlji organizovana kao vakuf (grupna zadužbina verujućih pojedinaca).

Zukorlić se u politiku vratio 2016. godine kada se uključio u kampanju za prevremene parlamentarne izbore. On se tom kampanjom vratio u javni i politički život posle nešto više od dve godine, otkako je 2014. odstupio sa mesta lidera Islamske zajednice u Srbiji.

Početkom 2014. godine, na mesto predsednika mešihata IZ u Srbiji došao je Mevlud Dudić, Zukorlićev bliski saradnik i profesor na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, čiji je Zukorlić osnivač. Odlaskom sa tog mesta u januaru 2014, Zukorlić je zadržao dužnost sandžačkog muftije.

Na izborima za nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice 2010. godine predvodio je listu Bošnjačka kulturna zajednica, koja je osvojila ubedljivo najviše glasova, ali zamalo ne i natpolovičnu većinu, zbog čega nije uspela da formira organ upravljanja ovim savetom.

Niz administrativnih i pravnih peripetija pratio je konstituisanje Saveta bošnjačke nacionalne zajednice, uz veoma nespretno ponašanje centralnih vlasti u Beogradu, na šta je Zukorlić ljutito reagovao, smatrajući da vlada u Beogradu manipuliše tim izborima, jer ne želi da mu dopusti da on preuzme upravljanje Savetom sandžačkih bošnjaka.

Zukorlić je u Sandžaku godinama važio za radikalnog lidera, ulazio je u oštre konflikte sa centralnim vlastima u Beogradu, jer je uporno tvrdio da su Bošnjaci u Sandžaku ugroženi, a da se njihova ljudska prava ne poštuju. Kritičari su ga optuživali da se prioritetno bavi politikom i biznisom, a da je njegova verska služba samo fasada za ove poslove.

On je bio tri decenije u javnom životu Sandžaka, prepoznatljiv i harizmatičan lider i imao je verne sledbenike. Početkom 90-tih godina bio je blizak sa tadašnjim liderom sandžačkih muslimana Sulejmanom Ugljaninom. U Sandžak se vratio 1993. godine, kada je svršio studiranje u Alžiru i odmah se uključio u društveni život. Ubrzo je, uz pomoć Ugljaninove SDA, postavljen za sandžačkog muftiju, od kada kreće i jačanje njegovog uticaja medju lokalnim stanovništvom.

Rastu popularnosti i uticaja Muamera Zukorlića pogodovalo je to što je Sulejman Ugljanin 1993. godine emigrirao iz Srbije, jer je izdat nalog za njegovo hapšenje, a uhapšeno je 15 njegovih pristalica pod optužbama za narušavanje ustavnog poretka Srbije. Ugljanin je u egzilu, uglavnom u Turskoj, proveo pune tri godine, a za to vreme Zukorlić je uvećao uticaj, ne samo kao verski lider. U istom periodu, Ugljaninov partner u SDA Rasim Ljajić odvojio se iz te stranke i formirao Sandžačku demokratsku partiju.

Ugljanin i Zukorlić nisu nastavili saradnju po povratku Ugljanina u zemlju, a za to se pominjalo više razloga, medju kojima i finansijski, ali je dominantno to da je muftija tokom nekoliko godina iskoristio “politički vakuum” i izgradio sopstveni ugled i uticaj.

Najveće iskušenje Zukorlić je imao 2007. godine, kada se dogodio rascep u Islamskoj zajednici i zbog kojeg u Srbiji i danas deluju dve zajednice. Zukorlić je 27. marta 2007. godine na Saboru Islamske zajednice, izabran za glavnog muftiju IZS za narednih godinu dana.

Pola godine kasnije, 3. oktobra, grupa nezadovoljnih imama, takodje na skupu u Novom Pazaru, pokušala je da smeni Zukorlića, ali je njihov skup rezultirao formiranjem nove – Islamske zajednice u Srbiji, za čijeg je reisa postavljen Adem Zilkić, imam iz sandžačkog mesta Tutin. Tadašnja vlast, koju je predvodio Vojislav Koštunica, podržala je Zilkićevu frakciju, a podrška države toj zajednici traje i danas.

Bio je oženjen dvema ženama, što je dozvoljeno po šerijatskom pravu, ali ne i važećim pravnim normama u Srbiji. Imao je osmoro dece.

Zukorlić je preminuo od posledica srčanog udara nakon održanog predavanja na Fakultetu za Islamske studije u Novom Pazaru, javili su beogradski mediji.