Ђиласов лажни осмех

Пише: Зоран Ђорђевић, члан председништва СНС

Фото: YouTube/screenshot

На оном Ђиласовом, опскурном и мржњом према Александру Вучићу задојеном порталчићу огласио се, псовком у наслову (додуше и за очекивати је да буде баш тако, јер су псовке, увреде и претње основни вербални израз свих Ђиласових следбеника, како оних који су његови запослени, тако и оних који га на различите начине подржавају) и гомилом лажи упакованих у полтронске реченице упућене Драгану Ђиласу извесни адвокат и, како сам каже, члан нечега што се зове „Покрет за преокрет“.

Своје дивљење према најнеталентованијем политичару, политичару у покушају и тајкуну, Драгану Ђиласу, овај активиста тога нечега што чак ни као статистичка грешка не постоји на политичкој мапи Србије, исказао је „срцепарајућим“ речима, а сав тај галиматијас лажи и удворништва уредништво ове септичке јаме од портала зачинило је сликом насмејаног Ђиласа, све у нади да ће такав, очигледно наручен текст, и слика уз њега, моћи да неког од грађана Србије преваре и убеде у то да Ђиласов осмех није последица 619 милона евра народних пара (које је он бескрупулнозно, кроз разне марифетлуке, незаконито присвојио у време док је био припадник бившег режима) – него израз „човекољубља и наглашене филантропије“, што овај немушти и празнословни текст неуспешно покушава да докаже.

Вероватно су стручњаци опште намене и експерти за свашта и ништа, које Ђилас плаћа управо оним опљачканим новцем, дошли до закључка да им је потребно да свог газду представе у другачијем, бољем, људскијем светлу, без обзира на истину и чињенице и да кроз покушај својеврсне, помало и „литерарне“, рехабилитације пробају да грађане Србије убеде да Драган Ђилас није онај човек који је упропастио Београд у време док је био градоначелник. Да он није онај Драган Ђилас који је, скоро па и буквално, „сахранио“ Демократску странку док је био њен председник. Да тај Драган Ђилас није онај Ђилас који је манипулисао, и који и данас манипулише, информацијама и неистинама – кроз своје многобројне медије, финансиране новцем који је украо. Да је то „обичан, пристојан, частан и поштен“ Драган Ђилас, а не онај који глуми жртву, лаже и измишља, фабрикује афере и патолошки мрзи Александра Вучића. Да је Драган Ђилас „велики борац за људска права и слободе, правду и демократију“, и да то није Драган Ђилас, тајкун и хохштаплер, коме је лично богаћење једини циљ, а лични интерес увек изнад свега. Да је то смирен, честит и разуман човек, а не онај Драган Ђилас коме су завист према Александру Вучићу и резултатима које председник постиже јаче од здравог разума, а похлепа и сујета у обрнутој сразмери са његовим знањем и умећима којим располаже. Да то није онај Драган Ђилас за чије је владавине незапосленост у Србији била 26%, а инфлација свакодневно расла – већ неки други, насмејани Ђилас, који је спреман да се жртвује зарад општег добра. Да је то Ђилас „препун врлина и разумевања“, а не охоли и осиони, бахати тајкун, који презире сопствени народ – чије штеточинство никаква измишљена, преправљана, „опрана“ биографија и тобожњи ноншалантни осмех не могу да сакрију. Да то није онај Драган Ђилас, политичар без политике, без икаквог плана и визије (осим присвајања туђег новца), без икаквог политичког става и концепције, чије је начело – мени све, народу и држави ништа – него Драган Ђилас који уме, зна и може да буде од користи и народу и држави. Да то није онај, ималац „инжењерског“ мозга и самозвани, самонабеђени припадник „елите“, него Драган Ђилас коме је народно добро најпрече, а лични пример основни делатни принцип.

Срећом по Србију – сви врло добро знају ко је заиста Драган Ђилас и какво је његово право лице, као и што по злу памте време његовог газдовања јавним добрима и ресурсима – тако да никакви хвалоспеви, никакви лажни осмеси, неће моћи да промене истину, без обзира на то колико се сви његови плаћеници око тога трудили.