Strategija za rešavanje prekomernog zagađenja vazduha

Vujović je u izjavi za agenciju Tanjug rekla da se u Beogradu s vremena na vreme beleži prekomerno zagađenje, ali da je kvalitet vazduha u prestonici čak i bolji nego ranijih godina.

Ne možemo promeniti kvalitet vazduha u jednom danu ili godini, to je dugotrajan proces za koji su potrebna sredstva i vreme za realizaciju. Važno je da smo krenuli i da imamo plan za rešavanje tog problema kako bismo svake sledeće godine imali što bolji kvalitet vazduha, naglasila je ministarka.

Ona je podsetila na to da je država ove godine davala subvencije za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama širom Srbije i izrazila uverenje da će to promeniti sliku u mnogim gradovima, u kojima je ranijih godina beleženo prekomerno zagađenje.

Vujović je, kada je reč o kvalitetu vazduha u Beogradu, napomenula da ne treba pratiti razne neverifikovane aplikacije i ponovila da je vazduh u Beogradu kvalitetniji nego ranijih godina.

Prema njenim rečima, najveći zagađivači su kotlarnice na ugalj ili mazut i individualna ložišta u domaćinstvima, pri čemu država zajedno sa lokalnim samoupravama radi i na rešavanju tog problema i daje subvencije građanima za zamenu kotlarnica.

To jesu najveći zagađivači i apelujem na građane da, ukoliko su u mogućnosti, promene način grejanja i pređu na ekološki prihvatljivije energente. Onima koji to nisu u mogućnosti trudićemo se da dajemo subvencije, navela je Vujović.

Kada je reč o problemu aerozagađenja, ona je podsetila na to da su ove godine izdvojena značajna sredstva za pošumljavanje i da će biti zasađeno 150.000 sadnica na 420 hektara površina.

Pojedini gradovi i opštine su to već učinili, dok će ostali to učiniti tokom novembra i decembra kada je sezona sadnje, a nastavićemo istim tempom i sledeće godine, poručila je ministarka.

Veliki zagađivači su, kako je dodala, i vozila, zbog čega je izdvojeno 150 miliona dinara za subvencionisanje hibridnih i eko vozila.

Odziv je bio sjajan, što govori o tome da su građani promenili svest i da žele da doprinesu boljem kvalitetu vazduha i životne sredine, navela je Vujović i ukazala na to da se sprovodi projekat čišćenja istorijskog otpada iz fabrika koje su bile privatizovane ili u stečaju, a iz kojih nikada u potpunosti nisu uklonjene hemikalije i opasni otpad.

Opasni otpad, kako je precizirala, biće uklonjen iz fabrika kao što su Ikarbus, Rafinerija nafte Beograd, Prva petoletka, Elektroindustrija Niš i druge.

Vujović je najavila da će do kraja godine biti usvojen i Program kvaliteta vazduha zajedno sa Akcionom planom za period 2022-2030 i istakla da Srbija prvi put dobija takav dokument, kao i da je održano nekoliko konferencija u kojima je učestvovala šira javnost kako bi taj program bio izrađen na što bolji način.

Očekujemo uskoro još jednu javnu raspravu, a nakon toga i da taj dokument usvoji Vlada Srbije. Kada program bude izrađen, znaćemo tačno kolika su nam sredstva potrebna i u kom vremenskom periodu možemo nešto da uradimo, kako bismo poboljšali kvalitet vazduha u Srbiji do 2030. godine, zaključila je ministarka.