Ребаланс буџета усмерен на подизање животног стандарда

Ребаланс буџета усмерен на подизање животног стандарда

26/10/2021 Off By BERB

Фото: mfin.gov.rs

 

Министар финансија Синиша Мали представио је данас посланицима Предлог закона о изменама Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину (ребаланс) истакавши да је он позитиван и да је настао као резултат изузетних економских достигнућа у овој години, што је довело до 183 милијарди динара (1,5 милијарди евра) већих прихода у буџету у првих девет месеци ове године.

 

„Желели смо да кроз овај ребаланс буџета на прави начин расподелимо тај новац и усмеримо га на оно што су приоритети Владе Србије. Ребаланс који је пред вама и његова структура улагања усмерена је капиталним инвестицијама, подизању атрактивности наше економије и подизању животног стандарда становништва“, рекао је Мали посланицима у парламенту наводећи да се такав приступ у планирању економске политике показао исправним и успешним.

 

Према његовим речима, никада већа улагања у капиталне пројекте, као и подршка привреди и грађанима, довели су до тога да ће Србија ове године имати привредни раст од седам процената, што нас ако се узме у обзир прошлогодишњи пад привреде од свега -0,9 одсто, сврстава међу прве три најуспешније економије у Европи које су се избориле на економском и здравственом плану у условима пандемије коронавируса.  „То  је резултат који нисмо могли у последњих неколико деценија ни да сањамо, да ћемо престићи и најразвијеније земље. То је и успех свих грађана и ја им на томе честитам“, навео је Мали.

 

Министар је рекао да ћемо ову годину, највероватније, завршити са дефицитом од свега 4,9 одсто, што је знатно мање од планираних 6,9 одсто, а да удео јавног дуга у укупном БДП-у земље неће премашити 58,2 одсто. „То је најбољи одговор онима који кажу да се Србија задужује. Ми по ребалансу буџета држимо дуг испод нивао Мастрихта, што је обећање које је дао и председник Александар Вучић“, рекао је Мали.

 

Министар Мали прецизирао је, говорећи о оствареним приходима у овој години, да је, порез на доходак већи за 4,5 милијарди динара од планираних, приход од пореза на добит правних лица виши за 43,9 милијарди динара у односу на априлску пројекцију, порез на додату вредност је већи за 53,7 милијарди, приходи од царина за 2,5 милијарди а приходи од акциза за 6,4 милијарди динара већи од пројектованих.

 

„Ови подаци указују да нам се економија опоравља, много брже од планираног, да је отпорна на кризу и да су пакети подршке прошле али ове године, укупне вредности од 8 милијарди евра били оправдани и циљани на прави начин, како би обезбедили макроекономску стабилност, очување радних места и производних капацитета“, рекао је Мали.

 

Он је појаснио да је основа наше економске политике усмерена ка вишим стопама рата заснована на никад већим капиталним инвестицијама, пре свега у грађевинску али и остале индустрије.

 

Ребалансом је, рекао је,  за капиталне инвестиције издвојено на нивоу опште државе око 478 милијарди динара, односно 7,8% БДП.

 

Према његовим речима овим ребалансом су обезбеђена додатна средства за изградњу Моравског коридора, за деоницу Нови Београд-Сурчин, средства за Дунавску магистралу, за изградњу обилазница око Лознице, Горњег Милановца, Ужица и тунел код Кадињаче…Обезбеђена су и средства за почетак изградње метроа у Београду.

 

Мали је најавио и за следећу недељу потписивање уговора о изградњи метроа, на коме ће присуствовати. Како је навео, план је да изградња прве линије почне до краја новембра ове године и то је још дато обећање грађанима које ће бити испоштовано.

 

Министар је, говорећи о улагањима у здравство, истакао да су ребалансом  опредељена средства за изградњу фабрике вакцина. „Ми ћемо бити први у региону који ће имати своју фабрику вакцина. То ће нам обезбедити здравствени суверенитет јер ћемо сами производити вакцине али и дати прилику да помажемо другима ако се за тим укаже потребе“, навео је.

 

Наставља се са улагањима и друге здравствене објекте.

 

„Издвојен је и новац за даље опремање Клиничког центра у Београду. Такође, ту су нови пројекти из области здравства, који су предвиђени овим ребалансом као што су радови на реконструкцији осам домова здравља – у  Гроцкој, на Чукарици, Гаџином Хану, Лапову, Лозници, Медвеђи, Рачи и Сомбору“, навео је Мали.

 

Министар је подсетио да је додатно обезбеђено 3,3 милијарде динара за пројекте у екологији и навео да се у буџету већ налазе пројекти за изградњу канализационе мреже и фабрика за пречишћавање отпадних вода у бројним локалним самоуправама.

 

Ребалансом је предвиђено додатних 2,7 милијарди динара за пољопривреду, чиме предвиђена укупна издвајања за ту област достижу 60,3 милијарди динара. Ребалансом су предвиђена и додатна издвајања за спорт, за завршетак радова на Мултифункционалној дворани у Кошутњаку. Мали је подсетио да је Србија организатор Светског првенства у рвању и атлетици у 2022. години и Светског првенства у шаху у марту 2022. године.

 

Такође, издвојена су и средства за финализацију споразума са Америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (DFC), што све треба да резултира да се на располагању привреди Србије нађе 400 милиона долара.

 

Министар је најавио и да ће се наредних дана пред посланицима наћи и буџет за 2022. годину.

 

„У наредним данима бранићу и буџет за наредну годину. Ми ћемо ићи са буџетским дефицитом до три одсто у 2022. години. То ће нам помоћи да удео јавног дуга у БДП-у буде још мањи, односно да се спусти са 58,2 одсто на 55,5 одсто“, навео је Мали.

 

Министар се осврнуо и на успех у одржавању животног стандарда становништва. Како је навео просечна плата у августу ове године износила је 64.639 динара, а по пројекцији Министарства финансија у децембру ове године имаћемо просечну плату од 618 евра.

 

„Ако се сетите обећања председника Александра Вучића када је рекао да ћемо до краја 2019. године имати просечну плату од 500 евра мало ко је у то веровао. То обећање смо испунили. Као што смо рекли из месеца у месеци просечне плате у нашој земљи расту. По програму Србија 2025, ми смо упркос пандемији по плану да достигнемо тај циљ да до децембра 2025. године просечна плата буде 900 евра а просечна пензија између 420 и 430 евра“, казао је Мали и додао да су и ребаланс буџета и целокупна економска политика усмерени су да се подиже животни стандард грађана Србије из месеца у месец.

 

Он се осврнуо и на досадашња три пакета помоћи, укупне вредности 8 милијарди евра, захваљујући којима су очувани производни капацитети. У Србији, навео је, није било масовних отпуштања и затварања фабрика. Показано је колико је земља јака и колико су наше финансије јаке и  стабилне, те да имамо новца да помогнемо нашој привреди.

 

„Преко 250 фабрика је отворено у протеклих неколико година. Када су стране директне инвестиције у питању за првих осам месеци у Србију је пристигло 2,6 милијарди евра бруто страних инвестиција, што је за 52 одсто више у односу на исти период прошле године. Србија је тако показала колика је кредибилна и атрактивна инвестициона дестинација у време кризе“, закључио је Мали.

 

Он је навео да је ребалансом предвиђена и исплата додатних 20 евра грађанима у децембру, за шта се пријаве отварају 15.новембра. Грађани који су се пријавили за 30 евра добијених у мају за ту помоћ неће требати да се пријављују. Пријаве се отварају за оне који су од априла постали пунолетни, добили пребивалиште и важећу личну карту. Могу да се пријаве и они који се нису пријавили у мају а сада желе и испуњавају услове.