Мали: Србија са растом од најмање 7 одсто, биће међу топ три земље у Европи
13/10/2021Извор/Фото: mfin.gov.rs
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је учествовао на панелу у организацији Вечерњих новости, на тему „Може ли економија да се врати у будућност“ и истакао да ће наша земља, са растом од најмање 7 одсто бити међу топ три земље у Европи.
На панелу су поред министра Малог, учествовали и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, као и вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић, генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић и генерални директор хотела „Хилтон“ у Београду Александар Васиљевић.
Како је Мали објаснио, мерама које су биле правилно таргетиране и добро координиране, Србија се успешно бори са највећом економском кризом која је погодила глобални свет икада.
„Србија је реаговала правовремено, брзо и ефикасно, и издвојила осам милијарди евра, што чини скоро 18 одсто БДП-а за помоћ привреди и грађанима. Прошле године у фебруару отворили смо два фронта – борили смо се за животе грађана, а с друге стране започели смо борбу за радна места, производне капацитете“, објаснио је Мали.
Истакао је да је прошле године пад БДП-а био један од најмањих у Европи – 0,9 одсто, а да најзначајније међународне финансијске институције, препознају брз опоравак наше економије. Објаснио је да је ММФ повећао прогнозу за ову годину на 6,5 процената, те да је Србија сада постала пример како једна држава може да се носи са кризом.
„Знамо да ће нам раст бити најмање 7 одсто. Србија ће са тим растом бити међу три најбоље земље у Европи. Свако обећање које смо као држава дали испунили смо у дан, у динар. Трећи пакет још увек спроводимо, исплатићемо пунолетним грађанима у новембру 30 евра, 20 евра у децембру, а сви пензионери ће добити 20.000 динара у фебруару следеће године. Осим што смо помогли привреди, издвојили смо огроман новац за капиталне инвестиције, што је одржало обим производне активности и погурало нашу економију напред“, рекао је Мали.
Истакао је да је без обзира на велика давања државе, макроекономска стабилност приоритет, као и да је јавни дуг стабилан и тренутно на нивоу од 57,2 одсто.
„Не играмо се стабилношћу наших јавних финансија. То смо показали и 2014. године када смо имали тешке мере фискалне консолидације, о којима нико раније није желео да говори, а камоли да спроведе. Најтеже мере смо спровели, што нам је помогло у овој највећој економској кризи. Дакле, јавне финансије су стабилне, девизне резерве никад веће и дефинитивно смо економски лидери у овом делу Европе“, објаснио је министар и додао да је цео свет изложен великим изазовима, али да је Србија показала да је на висини задатка.
Како је навео, за наредну годину планиран је раст од 4,5 одсто, док ће дефицит бити до 3 процента, како би се одржао ниво јавног дуга испод нивоа од 60 одсто, који прописује Мастрихт.
„Такође, настављамо са повећањем плата у јавном сектору, пензија по швајцарском моделу, а и минимална зарада иде преко 300 евра, што је повећање од 9,4 одсто. Ако се сетимо 2010. године, минимална зарада је била око 15.700, а од 1. јануара ће бити преко 35.000 динара. То показује формат и садржину једне економске политике. Боримо се за нове инвестиције, никад више се није градило, циљ нам је да канализациона мрежа буде спроведена до сваке куће, да изградимо фабрике за пречишћавање отпадних вода, да завршимо мрежу ауто-путева, обновимо железницу. То доводи инвеститоре, подиже привредни раст и квалитет живота грађана. Дакле, то је суштина наше економске политике“, подвукао је Мали.
Осврнуо се и на енергетску кризу и поновио да је Србија на време, доносећи праве одлуке, изградила свој део гасовода, у оквиру „Турског тока“.
„Свима треба да буде јасно – ми да нисмо направили гасовод, имали бисмо огроман проблем, нико не би могао да нам гарантује испоруку гаса. Због тога је председник Александар Вучић трпео велики притисак. Цео свет има проблем, немају ни струју за фабрике, ни за домаћинства, али ми имамо термоелектране и имамо угља, стабилни смо и имамо добру цену гаса, преговарамо са Руском Федерацијом“, истакао је он.
Мали је објаснио да се не одступа од програма „Србија 2025“, који јасно дефинише приоритете.
„Просечна плата до краја 2025. године треба да буде око 900 евра, а просечна пензија око 430 евра. Очекујемо да ћемо до тада завршити мрежу ауто-путева, главне железничке правце, изградити канализациону мрежу, фабрике за пречишћавање воде и све што је у складу са зеленом агендом. То води ка бољем и квалитетнијем животу и то је обећање које смо дали и које испуњавамо“, рекао је Мали и закључио да Србија незаустављиво иде напред.
Министар Момировић је истакао да Србија у току највеће економске кризе реализује до сада највећи инвестициони циклус, у оквиру којег се гради и пројектује око 1.200 километара ауто-путева и брзих саобраћајница. Истакао је да Србија гради више аутопутева него све остале земље у региону, као и да градимо најбржу пругу у овом делу Европе.
“Србија је сада економски снажнија земља и сви у Европи знају да је наша земља једно од највећих градилишта у Европи и највеће у југоисточној Европи”, рекао је Момировић и подсетио да се ускоро завршава изградња деонице брзе пруге од Београда до Новог Сада и да ћемо се између та два града возити брзим возом за само 30 минута.
Панел под називом „Може ли економија да се врати у будућност“, организован је у оквиру Другог онлајн фестивала Новости, а поводом 68. рођендана тог дневног листа.