Potreban snažan zajednički odgovor na energetsku krizu

Foto: PKS

Neophodna je promena politike Brisela i snažan zajednički odgovor EU na globalnu energetsku krizu koja predstavlja realnu pretnju po domaću i međunarodnu privredu, poručio je danas Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i istakao da iskustva nordijskih zemalja u primeni cirkularne ekonomije mogu pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom tranzicijom i ekološkim problemima.

Čadež je na konferenciji „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji-nordijska iskustva“ u Privrednoj komori Srbije, pozvao domaću i međunarodnu političku i privrednu zajednicu da rade zajedno kako bi se u narednom periodu rešili problemi visokih cena energenata koje proteklih nedelja negativno utiču na produktivnost svih ekonomija.

„Ako kriza potraje duže nego što je uobičajeno, postoji realna pretnja po privredu. To ne želimo da nam se desi. Svi treba da razmislimo o dve mogućnosti, jedna je kako neposredno da odgovorimo na izazove naše privrede, a druga, kako zajedno sistemski možemo da se prilagodimo novoj realnosti“, rekao je Čadež.

Predsednik PKS je izrazio nadu da će se Brisel uključiti u rešavanje energetskih problema koji utiču na ekonomije, izmenom zakonskih regulativa u Evropskoj uniji koje se odnose na poresku politiku, investicione i hedž fondove.

Naveo je podatke koji pokazuju da je od početka ove godine do danas na međunarodnom tržištu gas poskupeo 110 procenata, aluminijum za 45 posto, polietilen 28, a nafta za 65 odsto.

Čadež je ukazao da se u Srbiji tretira samo četiri odsto komunalnog otpada, a nordijske zemlje više od 80 procenata, koristeći ga za proizvodnju energije.

„Srpska privreda koristi dva i po puta više energije u proizvodnji nego nordijske kompanije što automatski znači veće troškove proizvodnje i manju mogućnost da budemo konkurentni“, objasnio je Čadež i dodao da se polovina energije u Srbiji gubi zbog loše izolacije stambenih zgrada.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je trenutno u izradi Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom za period 2022-2024, kako bi se definisao strateški okvir za cirkularnu ekonomiju.

“Izrada ovog strateškog dokumenta je poverena Tehnološko-metalurškom fakultetu, a usvajanje dokumenta predviđeno je za prvi kvartal 2022. godine.  U fokusu programa biće podrška privredi u primeni modela cirkularne ekonomije, podrška lokalnim samoupravama i podsticanje inovacija i saradnje biznis i naučno-istraživačkog sektora. Cirkularni model će omogućiti da se resursi i energija efikasno koriste,  a važan je stub i u Zelenoj agendi, čija je Srbija potpisnica i čijim ciljevima smo posvećeni“, rekla je Vujović.

Jasna vizija EU u pogledu Zelenog dogovora koji je dobio svoju operacionalizaciju kroz agendu za Zapadni Balkan, jeste putokaz za izazove u ovoj oblasti, rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije Srbije, dodajući da je globalni cilj transformacija proizvodnje i potrošnje u pravcu u kojem čovek ne sme da bude rasipni vlasnik već čuvar planete i raspoloživih resursa, u održivoj razvojnoj ekonomiji.

Ambasador Finske, Kimo Lahdervita istakao je da je za uspešni prelazak na model cirkularne ekonomije potreban zajednički pristup od velikih do najmanjih aktera u procesu, dok je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije naglasio da postoji velika potreba za zelenom tranzicijom, kao i da to zahteva velika ulaganja,ali znači i otvaranje novih  radna mesta.  „ Da bi tranzicija bila uspešna, potrebno je postojanje zajedničkog institucionalnog okvira kao i angažovanje privrede, banaka i svih ostalih aktera uključenih u zelenu tranziciju“, rekao je Bertolini.