Србија енергетски стабилна, имамо довољно струје и гаса

Izvor/Foto: mre.gov.rs

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је за Танјуг да је најважнија ствар за енергетску безбедност земље чињеница да имамо довољно и гаса и електричне енергије по одрживим ценама. Она је рекла да су енергетска транзиција и зелена агенда неопходне за енергетску безбедност Србије у деценијама испред нас.

„Криза је увек енергетско-политичка, никада није само енергетска. На раст цена електричне енергије у ЕУ утицала су два фактора. Први је раст цена природног гаса који је доминантан у цени струје, а за којим је повећана тражња, чести кварови на гасоводима који допремају овај енергент ка земљама ЕУ из Русије, сертификација Северног тока 2, извоз ка Азији и све то утиче на цену гаса. Мањим делом на раст цена утичу карбон таксе, то је други фактор, али оне утичу на цену са око 20 процената. Цена природног гаса се неће брзо стабилизовати, она ће и даље да расте до краја зимске сезоне. Оно што је важно за Србију, када говоримо о гасу, јесте да имамо дугорочан уговор са „Гаспромом“, а преговори „Србијагаса“ и руске компаније о новом уговору од првог јануара су у току“, изјавила је Михајловићева.

Она је рекла да цена гаса расте и у САД, јер су тамошње компаније извозиле 40% гаса више у Азију него што су снабдевале сопствено тржиште. Несташице угља у Кини, самим тим и електричне енергије у неким провинцијама, везане су за Аустралију, једног од највећег кинеског снабдевача угљем. Све то утицало је на енергетску кризу на глобалном нивоу, јер највеће привреде троше и највише енергената.
„Оно што је важно је да је Србија стабилна, имамо два правца дотока гаса. Почињемо и изградњу интерконектора са Бугарском крајем октобра, што ће нам омогућити да за две године можемо да размишљамо и о другом снабдевачу. То за нас значи да можемо да се вежемо за друге гасоводе, као што је азербејџански, или и онај који долази из Израела. Када земља има више праваца и добављача, то значи и енергетску и политичку стабилност“, истакла је она.

Михајловићева је, на питање да ли енергетска криза утиче на зелену агенду и енергетску транзицију, рекла да су Србији потребни нови капацитети који користе ОИЕ за производњу енергије.

„Чекају нас и озбиљне одлуке и промене у електроенергетском сектору. Једно је питање да ли ЕПС успешно и ефикасно ради свој посао и да ли може боље. Да ли је енергија коју ЕПС произведе довољна и квалитетна? Шта ћемо урадити да производи много више зелене енергије него енергије из лигнита, који се данас најмање користи? Многи се позивају на Немачку и Пољску, које користе угаљ и у одређеној мери га увозе, јер желе да користе квалитетнији угаљ, али су и даље сви јасни у одлукама постепеног искључења термоелектрана. Ми ћемо сигурно у деценијама испред нас смањивати коришћење лигнита и повећавати производњу из великих ХЕ, али и из гасних електрана и тако обезбеђивати стабилност система. Сви они који би да зауставе зелену агенду, они се радују када су високе цене електричне енергије. Без обзира на кризу, Србија би свакако морала да направи план за наредних 30 година, јер је питање да ли ћемо имати довољно угља, и који је то угаљ. Морамо хитно да кренемо у изградњу нових капацитета. „Електропривреда Србије“ није у претходне три деценије изградила ниједан капацитет. Ефикасност инвестиција мора бити на вишем нивоу и да буду окренуте ка зеленој енергији“, изјавила је Михајловићева.