Савет Европе уврстио руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе

Фото: http://communications.rs

Компанија Color Media Communications у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије организовала је конференцију Дан словенске писмености и културе – Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа – где је данас српски језик?

Дан словенске писмености и културе традиционално се прославља 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма – глагољице. Тај дан је празник у читавом словенском свету, а одлуком Владе Републике Србије од 2019. године обележава се и код нас.

Дан Ћирила и Методија, када се присећамо темеља словенске писмености, наводи нас да се запитамо колико смо писмени данас, у времену брзих промена и великог утицаја друштвених мрежа.

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије у Министарству културе и информисања рекао је на отварању да је ово значајан датум за све словенске језике, а посебно за српски језик.

„На неки начин, умни људи свој језик и писмо доживљавају као своју домовину, чије границе треба да чувамо, ширимо, непоколебљивом потребом за ширење знања и умећа за добробит читаве српске нације“ – рекао је Јокић.

На питање да ли се језик мења и колико је то важно, Јокић је одговорио „да прихватајући тезу да је језик једнако мишљење и обрнуто то нас само по себи упозорава да нема развоја мишљења без развоја и очувања језика. Друга ствар која је такође за добро и пажљиво промишљање, то је да се језик мењао, мењало се и мишљење, односно мењале су се и културе и начини живота. Ми сада имамо ту прилику и тај луксуз да видимо тај темпо, карактер и начине како се он преобликовао, а суочени смо са убрзаним и изузетно великим бројем информација и поставља се питање колико смо у могућности да сагледамо утицај ове количине информација, брзине, њихових карактера, на промену језика и промену нашег начина живота.“

Професор др Виктор Савић са Филолошког факултета и један од предавача на предмету Историја српскога књижевног језика и сарадника Института за српски језик САНУ је са задовољством поделио свежу информацију да је Савет Европе прихватио да уврсти Руту Светог  Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе.

„У ову културну руту Светог Ћирила и Методија не улази само оно што је директно везано за Ћирила и Методија већ и оно што је њихово наслеђе код нас. Навели смо и неке од важнијих локалитета, на првом месту Сирмијум – Сремска Митровица, овде у Београду Саборна црква са зградом Српске патријаршије и Музејом Српске православне цркве, затим Сремске Карловце, фрушкогорске манастире и наравно српске манастире на Косову и Метохији“ – истакао је Савић.

У току дискусије Савић је истакао и да морамо више бринути о језику и да српски језик добије достојно место у образовном систему.

„Закон о језику и писму треба да садржи само једну одредбу, у преамбули, српски језик не подлеже идеолошким и политичким променама него се развија у складу с природним законитостима, о којима пре свега воде рачуна стручњаци за српски језик, између осталог то су и историчари језика, јер и они обезбеђују стабилност у језичком систему изучавајући историју, језичку вертикалу, јер и  овај тренутак где ми сада стојимо део је те вертикале. И ово ће у неком тренутку бити прошлост којом се занимају историчари језика. Да закључим, српски језик као и сви језици заслужује дужно поштовање.“ – рекао је Савић.

-др Марина Николић шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ и једна од ауторки Речника појмова из периода епидемије ковида, истакла је да се највише промена дешава у лексици.

„Систем је стабилан, систем заменица, бројева, других граматичких категорија, систем српског језика је стабилан. Не треба имати бригу да ће се његова стабилност угрозити променама. То је важно, значи ми ћемо очувати наш језик. Питање лексичких промена је најуочљивије јер новим појавама морамо дати неко име. Друштвене мреже увеле су читав дијапазон нових речи. Синовање, лајковање, то су српске речи. Оне имају страно порекло али ви немате ни у једном језику ову глаголску именицу која се завршава на –ње већ само у српском језику“ – рекла је Николић.

– доцент др Лидија Мирков са Факултета политичких наука и предавач на смеру Новинарство и комуникологија истакла је потребну за одговорношћу читавог медијског система.

„Медији имају велику улогу у изражавању јер осим информисања, они имају и просветитељску улогу. Сваки појединац заврши своје школско образовање у неком периоду, а онда се већи део свог живота заправо, макар и подсвесно а некада и врло свесно, ослања на медије када је реч о писмености. Јер ако се говори на медијима на известан начин, обичан човек помислиће да је можда тако правилно а не како се неко сећао или да су се можда нека правила променила када чује новинара да говори другачије него што он сам говори. Ту се поставља једно етичко питање, одговорности новинара јер није довољно да новинар извештава само истинито, објективно, фактографски доказиво, већ је потребно и да се изражава на адекватан начин. То није само одговорност појединца већ читавог медијског система“ – рекла је Мирков.

– Сања Кнежевић са Института за дигиталне комуникације и предавач на модулу „Social Media Marketing“ истакла је да је тренутно велико отуђење у друштву.

„Данас ако нешто урадимо а нисмо поставили на друштвене мреже, то као да нисмо урадили. Све је то довело до једног великог отуђења, све то има за последицу да имамо проблем и са граматиком и са писменошћу и са комуникацијом и са битистовањем у реалном животу и у реалним ситуацијама. Оно што је такође чињеница и што би треба да знамо, јесте да када поруку пошаљемо кроз друштвене мреже, она има већу видљивост уколико је пошаљемо правим каналом комуникације у право време, има већу видљивост него што би имала на јавном сервису или кроз неке штампане медије. Оно што треба да упамтимо је да порука која је једном остављена на интернету, заувек је ту.“ – рекла је Кнежевић

Марина Јаковљевић дугогодишња лекторка дневног листа Политика истакла је да се морају пратити промене у језику али и да се морају прилагођавати новинарском стилу.

„Политика” је током 117 година, колико постоји, била сведок свих појава у друштву, а самим тим је забележила и све промене које су се дешавале у језику дуже од века. Такође, постала је и симбол чувања ћириличног писма.

Задатак нас у лекторској служби „Политике” јесте да пратимо те промене и прилагођавамо их новинарском стилу, али поштујући језичку норму и прописана правила. У томе нисмо сами јер пратимо шта раде надлежне институције, консултујемо се са стручњацима и примењујемо донета правила или препоруке. Трудимо се да допринесемо очувању језичке културе.Наши читаоци то очекују од нас, активно прате шта радимо и каква решења налазимо, често нам пишу или нас зову како би рекли своје мишљење или сугестију.

Неретко се у „Политици” могу прочитати и ауторски текстови стручњака о језику, а наши новинари пишу о актуелним језичким темама и за саговорнике позивају угледне филологе” –истакла је Јаковљевић.