onlajn magazin za balkansku saradnju
Izvor/Foto: srbija.gov.rs
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković poručila je da je veoma važno da muzeji i galerije budu aktivni u osmišljavanju programa, izložbi i sadržaja koji će privući što veći broj publike, pa i one koja nije redovni posetilac ovakvih događaja.
Gojković je sinoć, otvarajući izložbu „Pod zlatnim i plavim nebom. Ikone grčkih majstora od 15. do 19. veka“, povodom 177-godišnjice osnivanja Narodnog muzeja, istakla da je upravo ova jedna od onih izložbi za koje nema sumnje da će zainteresovati i stručne krugove i takozvane obične posetioce.
Ona je naglasila da Narodni muzej nije samo čuvar vrednog kulturnog nasleđa, već i institucija u kojoj možemo mnogo da naučimo o tome kako su se kultura i svakodnevni život prožimali i uticali jedno na drugo.
Uloga ove ustanove u kulturnom i obrazovnom životu Srbije od svog postanka do danas nemerljiva je. Posebno je zadovoljstvo što sada imamo obnovljenu zgradu, sa stalnom postavkom koja obuhvata razdoblje od paleolita do umetnosti 20. veka, objasnila je Gojković.
Prema njenim rečima, veliki broj posetilaca iz zemlje i inostranstva verovatno nije ni svestan činjenice da obilaskom muzeja otkriva samo delić bogate riznice i fondova koji se ovde čuvaju, a što ovaj muzej svrstava u najveće muzeološke centre u ovom delu Evrope.
Potpredsednica Vlade je, govoreći o izložbi, podsetila na to da su ikone oduvek bile poštovane i imale poseban status u pravoslavnom svetu.
Srbi su, kako je napomenula, kao i većina pravoslavnih naroda, prihvatili vizantijsko nasleđe ili bolje reći odnos prema ikoni kao svetoj slici.
Gojković je ocenila da ikone koje su predstavljene na izložbi autorke Branke Ivanić, pored svoje velike umetničke vrednosti, svojom istorijom i mestima na kojima su stvarane daju jednu širu umetničku, istorijsku i sociološku sliku tog razdoblja.
Promene koje su se dešavale na političkom planu, a pre svega pad Vizantije, na sreću čovečanstva nisu značile i prestanak grčke škole ikonopisanja. Ona je nastavila da živi, najviše zahvaljujući brojnim grčkim kolonijama u Mletačkoj republici, ali i u Osmanskom carstvu, ukazala je ona.
To je, kako je podvukla, još jedna potvrda da umetnički pravci i škole mogu da se razvijaju i u društvenim okolnostima bitno različitim od onih u kojima su izvorno nastali.
Gojković je rekla da to istovremeno pokazuje i koliko je važno da umetnička dela ne budu predmet ideoloških i verskih netolerancija, kao i da multikulturalnost nije obeležje isključivo modernog doba.
Nažalost, u savremenom svetu, pa i u delovima naše države, postoje suprotni primeri u kojima se uništavanjem kulturnog nasleđa jednog naroda teži ka poništavanju tragova njegovog vekovnog prisustva na tim prostorima, upozorila je potpredsednica Vlade.
Ona je izrazila uverenje da će izložba naići na dobar odjek jer zanimljivost teme, trud koji su uložili autorka i njen tim, kao i renome ustanove u kojoj je upriličena, daju uslove za kulturni događaj koji će ostati upamćen i po svojoj vrednosti i po broju posetilaca.
