Agencija Moody’s povećala kreditni rejting Republike Srbije

Osnovni faktori, koji su doprineli unapređenju kreditnog rejtinga, su otpornost srpske ekonomije na posledice izazvane pandemijom korona virusa, stabilan nivo srednjoročnog rasta, kao i očekivanja da će mere fiskalne konsolidacije Vlade Republike Srbije nastaviti da budu iznad proseka grupe zemalja sa “Ba“ kreditnim rejtingom.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu kojoj je pošlo za rukom, da u uslovima pandemije korona virusa, dobije povećanje, a ne smanjenje kreditnog rejtinga.

U uslovima velike neizvesnosti i za vreme svetske ekonomske krize, pokazali smo veliku odgovornost i sveobuhvatnim paketom pomoći pružili podršku kako privredi, tako i građanima. Sačuvali smo radna mesta, očuvali proizvodne kapacitete, i poslali jak signal svima u svetu da je Srbija i dalje stabilna zemlja, sa odgovornom ekonomskom politikom, podvukao je ministar finansija.

On je dodao i da dobre vesti nisu iznenađenje, već potvrda očekivanja i dobrih rezultata u prethodnim godinama.

Međunarodni investitori se interesuju za naše tržište kapitala i za naše obveznice, koje dobijaju predznak pouzdanosti i likvidnosti.  Investitori nas već posmatraju kao investicionu destinaciju, pa i naše obveznice na tržištu već vrednuju na višem rangu. Ubrzanim tempom se približavamo investicionom rejtingu, što će biti veliko dostignuće za našu zemlju, ali i važna vest za naše privrednike i građane, rekao je Mali.

Prema oceni agencije, prosečna stopa rasta u periodu 2018-2019. godine iznosila je 4,4 odsto, dok je pad BDP-a u 2020. godini dostigao svega 1 odsto, što je znatno bolje od svih zemalja u grupi sa “Ba“ rejtingom.

Poboljšanje kreditnog rejtinga u jako nestabilnim okolnostima, usled pandemije virusa COVID-19, ogromna je potvrda ekonomskog napretka i rezultata koje je ostvarila Republika Srbija uz kontinuiranu primenu mera fiskalne kosolidacije, navodi se u izveštaju agencije.

Od ovakvih rezultata koje ostvaruje Srbija, korist će imati naši privrednici, jer će im kamate za kredite koje uzimaju od banaka biti znatno manje i moći će da uđu u jake investicione cikluse, bez straha od skupog zaduživanja. Tako će imati priliku i da ulože više novca u svoj posao i da otvore nova radna mesta, istakao je Mali.

Kako se navodi u saopštenju agencije, odluka o povećanju  kreditnog rejtinga Srbije doneta je na osnovu stabilne ekonomske politike, usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog duga nakon pandemije.

Ostvarenoj makroekonomskoj stabilnosti je značajan doprinos dao i aranžman sa  MMF-om.

U okviru tog programa, Srbija je postigla napredak u smanjenju fiskalnih rizika koji proističu iz sektora malih i srednjih preduzeća i uspešno sprovela program privatizacije.

U svom izveštaju, agencija ističe fiskalnu disciplinu Vlade Republike Srbije i posvećenost fiskalnoj konsolidaciji.

Mere fiskalne konsolidacije, sprovedene poslednjih godina, doprinele su stvaranju dodatnog fiskalnog prostora za odgovor na pandemiju koronavirusa.

Agencija ocenjuje da će se trend rasta BDP-a nastaviti i u 2021. godini, uz realno povećanje BDP-a za 4,7 odsto, usled oporavka domaće tražnje, normalizacije ekonomske aktivnosti zahvaljujući brzom procesu vakcinacije, kao i značajnim kapitalnim investicijama planiranim u 2021. godini.

Važno je napomenuti da je Republika Srbija ušla u pandemiju sa stabilnim makroekonomskim pokazateljima: niskom i stabilnom inflacijom, stabilnim deviznim kursom, adekvatnim nivoom deviznih rezervi i  uravnoteženim rastom, podržanim povećanom ekonomskom diversifikacijom, što je doprinelo da već na samom početku pandemije obezbedi paket fiskalnih mera, koji je sprovela Vlada Republike Srbije, najveći je u regionu, sa približno 12,5 odsto BDP-a u 2020. godini.

Rast javnog duga u 2020. godini ocenjuje se kao  privremen, jer je nastao kao posledica povećanja troškova usled potrebe finansiranja mera podrške srpskoj privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom COVID-19.

I pored toga, učešće javnog duga u BDP-u ostaje na projektovanom nivou ispod 60 odsto, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu na kraju 2020. godine  iznosilo je 57,4 odsto, na centralnom nivou države, odnosno 58,2 odsto na nivou opšte države.

Očekuje se da će javni dug ostati na približno istom nivou i u 2021. godini, dok se već od 2022. godine očekuje oporavak i vraćanje duga na njegovu opadajuću putanju kao što je to bilo u periodu pre krize.

U izveštaju agencija kao izuzetno pozitivne navodi i činjenice da je na nivou opšte države učešće kamata u ukupnim prihodima zadržano na nivou koji je znatno niži od nivoa proseka za zemlje sa “Ba“ rejtingom, a posebno se pohvaljuje učešće duga u prihodima budžeta koje je na izuzetno niskom nivou, konkretno na drugom najnižem nivou od proseka za zemlje sa “Ba“ rejtingom.

Vlada Republike Srbije će i u narednom periodu  kontinuirano pratiti uticaj ključnih faktora iz mećunarodnog i domaćeg okruženja na srpsku ekonomiju, kao i realizaciju donetih mera, nastavljajući sa procesom fiskalne konsolidacije kako bi, ukoliko to bude potrebno, i u budućnosti bila spremna da reaguje na najbolji mogući način, kao što je to do sada činila, navodi se u saopštenju.