Odgovorni urednik, a terenac

Ranka Čičak

Rada Komazec, urednik lista „Jedinstvo“ i novinske kuće „Panorama“

Kada sam kao mladi novinar došla u Radio Prištinu šezdesetih godina,  prvo  što sam čula jeste da se  srpska intelektualna elita okuplja oko lista „Jedinstvo“ i da je tamo najvrednije što srpski narod ima na Kosovu i Metohiji. Ubrzo sam upoznala te ljude, družila se sa njima  i redovno čitala „Jedinstvo“, ali i časopise Stremljenja i Obeležja. Prošlo je više od  pola veka  od tada, a upoznajući  i družeći se sa energičnom prvom ženom urednikom u istoriji  lista „Jedinstvo“ i časopisu Stremljenja Radom Komazec bio je to lek za moju dušu i povratak u mladost i život u Prištini,   ali i teskoba  i briga za sudbinu srpskog  naroda i lista  „Jedinstvo“,  kojeg redovno čitam,  volim i čuvam u svojoj biblioteci.  Sve od vremena Sime Matavulja  i Iva Ćipika do  Vladana Desnice i Jovana Radulovića, značajnih srpskih pisaca iz Dalmacije, koji su u svojim delima opisali težak život Srba u ljutom dalmatinskom kršu, ispečenom i ispucalom od prejakog sunca, ili od pravovremenog svedočenja  o stradalnom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji kroz dela Grigorija Božovića  i Zarija Popovića,   rasvetljavajući genezu posebnog slučaja  Kosova i Metohije, čitaoci  srpskih novina nisu imali boljeg  beležnika  i tumača  uništenja srpskog naciona na tim prostorima od novinara, književnog kritičara i urednika lista „Jedinstvo“ Rade Komazec.  Odlikuju je  obrazovanje, poštovanje  sagovornika, istinoljubivost, objektivnost, a nadasve  i ljudska i novinarska hrabrost.  U martu 2018. prilikom hapšenja Marka Đurića od strane specijalne albanske policije ROSU  u Kosovskoj Mitrovici,  albanski specijalci su Radu, oborili na zemlju, udarali i uperili puščanu  cev u stomak.   Nije se uplašila. Nije se uplašila ni pre par meseci dok je pisala iz Retimlja  ispred spaljene kuće pobijenih Kostića   kada su se Albanci okupili   i upućivali joj pretnje.  Čak nikome nije ni prijavila pretnje, ali je u slici i reči donela potresnu  istinitu priču o selu zabranjenom za Srbe.    Dok urednici obično sede u svojim foteljama Rada Komazec  živi na relaciji Kosovo i Metohija – centralna Srbija, tako da je uvek možete sresti i na Kosovu i Metohiji i na otvaranju fabrika po centralnoj Srbiji. Za sebe kaže da je samo novinar, iako je svojevremeno obavljala posao zamenika generalnog direktora novinsko izdavačke kuće „Panorama“ iz Prištine, a danas je urednik lista „Jedinstva“ i svih izdanja u okviru „Panorame”.

A zašto voli teren,  a ne salone i titule, urednica Komazec kaže: „Vodilja mog lista  “Jedinstvo“ je i moja lična vodilja, a to je istina.  Istinu ne možete zabeležiti ako je ne osetite i doživite.  Pisanje tekstova skidanjem sa interneta i telefonskim izjavama ne mogu čitaocu dočarati ambijent u kojem se događaj zbio  ili aktere događaja.  Literatura i novinarstvo se prepliću, ne samo u reportažama, već i u drugim novinskim oblicima.  Novinarstvo nije zanat.   Obućari i stolari su zanatlije, a novinar treba da bude, pre svega, obrazovan, talentovan i da poseduje novinarski nerv. Bez toga nema ni novinara.   Tako je bilo kada sam ja upisivala srednju novinarsku školu u Splitu, a kasnije i fakultet književnosti i jezika.   Pretabala sam teren sa sveskom, diktafonom i foto aparatrom  bezbroj puta od Dalmacije do Kosova i Metohije. Tešila sagovornike ili plakala sa njima, a opet bez pristrasnosti istinito prenela, događaj i sagovornike da bi čitaoci  plakali čitajući određeni  moj tekst.   Kao novinaru najveća mi je satisfakcija kada me sretnu ljudi na Kosovu i Metohiji i kažu: „Svaka ti čast za tu i tu reportažu ili kolumnu“.

DA LI TI JE STALO DO MIŠLJENJA STRUČNE JAVNOSTI?

Mnogo više mi je stalo do mišljenja onih za koje radim ovaj posao,  a to su čitaoci.  Oni su stručniji da  ocene novinarske tekstove bolje od ikakve stručne javnosti.   Dobitnik sam značajnih nagrada jer nekada ni stručna javnost nije mogla da odoli  mojim  tekstovima.  Nažalost, stručna javnost se  sve više udaljava od profesionalizma i ponaša se navijački  i pristrasno zavisno od toga u kom mediju novinar radi i kojoj, po njihovom viđenju, opciji pripada.  “Jedinstvo”  je  narodna novina i novinari “Jedinstva” su slobodni  i nezavisni,  koji svoj rad zasnivaju isključivo na interesu srpskog naroda na KiM.

POŠTO SI ČESTO PO TERENU KAKO BI DEFINISALA DANAŠNJE NOVINARE I SLOBODU MEDIJA U SRBIJI?

Udruženje novinara Srbije, čiji sam član, je nedavno objavilo  informacije dobijene od Agencije za privredne registre da je u Srbiji registrovano 2.508 medija. Od toga 937 štampana,  751 internet portal, 333 radio stanice, 244 televizije, 84  uređivački oblikovane  internet stranice, 28 novinskih agencija, 114 nedefinisanih  i 17 ostalih.  To je odgovor što se tiče slobode medija.

Dakle, ko god hoće bez ikakvih kriterijuma, ograničenja i ugrožavanja  pravi medije i medijske sadržaje u Srbiji.  Što se tiče odgovora na prvi deo pitanja, on je jako povezan sa „šumom“ medija u Srbiji, a citiraću jednog  starijeg  taksistu od pre neki dan koji je komentarisao medije ne znajući čime se bavim.

„Ova naša deca završe neke škole i odmah odoše u novinare.  Nekada je novinar bio važan faktor, a moj komšija nije mogao da se zaposli pa ode u novinare“. Dakle,  odgovor je dao taksista.

VAŠA NOVINA „JEDINSTVO“  JE OBELEŽILO 25. DECEMBRA 76 GODINA POSTOJANJA. IMAJUĆI U VIDU TURBULENTNOST NA KOSOVU I METOHIJI I IZGON, KAKO OPSTAJETE I KAKO  JE RADITI PO TERENU NA KOSOVU?

Hvala vam na tom pitanju. Vi ste prvi novinar iz centralne Srbije koji me je to upitao. Zar i ta činjenica ne govori o novinarstvu i novinarima.

Posle izgona iz Prištine 1999. godine ovo je najtužnija godišnjica lista „Jedinstvo“.  Opaka pandemija koronavirusa promenila je čovečanstvo a “Jedinstvu” je zadala strašan udarac.    Naš prijatelj, direktor, saradnik, uzor, vrhunski intelektualac, kulturni pregalac Svetozar Sveta Vlahović  izgubio je bitku sa koronom.  Bio je jedinstven u  svemu, a takva ljudska i intelektualna gromada ne rađa se često.  Nije bilo proslave, samo skromno obeležavanje i sećanje na Svetu i „Jedinstvo“. Jer, njegovim odlaskom izgubilo je najviše  njegova porodica, „Jedinstvo“,  ali i  novinarstvo i kultura Kosova i Metohije i Srbije.   „Jedinstvo“ je,   uistinu,  bila njegova druga kuća u kojoj je proveo skoro pola veka.

Rekla sam i na obeležavanju da zbog našeg  Svete i generacija novinara koji su utkali svoje najlepše godine i svoj rad u „Jedinstvo“, moramo nastaviti dalje i ispuniti Svetino zaveštanje da čuvamo „Jedinstvo“.

Ponosna sam na „Jedinstvo“ i njegovu dugovečnost, a kada bih iznosila šta smo samo prošli samo  od 1999. godine do danas trebala bi knjiga od hiljadu strana.  Kada su svi ćutali, „Jedinstvo“ je govorilo.  Prvo je upozorilo na albansku ideologiju i  torture nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih  i osamdesetih godina prošlog veka.   O tome se i danas može pročitati jedino u „Jedinstvu“. Dolaskom vojne i civilne misije UN, a sa njom i “OVK”  srpske institucije i najveći deo srpskog naroda je proteran, a  preostali Srbi bili su izloženi torturama, kidnapovanjima i ubistvima. „Jedinstvo“ je i tada pokazalo da je institucija i prkosno ostalo u Prištini kao jedini srpski medij da beleži istinu  o nastavku golgote i zločina nad srpskim narodom.

Ono je  beležnik istorije na Kosovu i Metohiji i  najpouzdaniji dokument  o dešavanjima na  okupiranom području srpske zemlje.  Kada su u jeku ljutih borbi 1944. godine  srpski antifašisti, intelektualci, entuzijasti sklapali  prvi broj lista „Jedinstvo“ nisu ni slutili da prave srpsku  istoriju, stubove žurnalizma i kulture u predstojećim decenijama na Kosovu i Metohiji sa  kojeg će opet neki novi  okupatori  isterati “Jedinstvo”  iz soptvenog doma  u  Prištini, a srpski narod sa rođene zemlje.

Imajući kao  zaleđinu,   kao dragocenu zaostavštinu  veliki uspeh lista „Jedinstvo“ i njegov ugled u narodu koji ga je prepoznao kao vernog tumača  i svedoka, ali i graditelja novih programa, legata, kulturnih tribina i manifestacija, tvorca novih knjiga i časopisa, branioca srpskog identiteta  i najnovija generacija  njegovih radnika, novinara, urednika dostojanstveno  nastavlja da brani tradiciju  „Jedinstva“. I zato se sa pravom kaže da „Jedinstvo“ deli sudbinu srpskog naroda na KiM.

Pozicija „Jedinstva“ nije nimalo laka, ali kroz sve godine iza nas „Jedinstvo“ je  u velikoj meri  uspevalo da ostane  list koji nije težio senzacijama  i koji uspeva da i dalje neguje odgovornost prema čitaocima.  Hodajući često po tankoj žici,  javnost je uvek doznala iz „Jedinstva“ istinu.  Držeći se  osnovnih standarda novinarske profesije očuvali smo identitet ozbiljng i odgovornog   glasila.    „Jedinstvo“  je novina koja živi sa svojim čitaocima, a naši novinari su svakog dana po terenu Kosova i Metohije  ispisujući istoriju i stradanja jednog naroda na sopstvenoj zemlji i domaćem ognjištu.

PORED NOVINARSKOG I UREDNIČKOG POSLA , RADIŠ I NA PRIPREMI I GRAFIČKOM UREĐENJU LISTA I OSTALIH IZDANJA. NIJE LI MNOGO ZA JEDNU OSOBU?

 U “Jedinstvu ” ima samo 12  ljudi u stalnom radnom odnosu, a pokrivamo celo Kosovo i Metohiju. Ne skidajući vesti sa interneta već obilazeći teren, udaljene  srpske enklave i obične ljude, donoseći iz nedelje u nedelju priče koje čine našu novinu posebnom. Tu je i internet izdanje koje se ažurira iz sata u sat.  Svi naši novinari kao i list “Jedinstvo” su pravi heroji. Ne ide da pričam o sebi, ali je, zaista,  moje radno vreme praktično 24 časa.  Novinari “Jedinstva” kao i saradnici Stremljenja, pesnici, književni kritičari i ostali znaju  da je moj telefon uvek dostupan za njih.   Nakon uzurpacije naše štamparije u Prištini, srpska štamparija na KiM ne postoji tako da sva  izdanja pripremamo i  štampamo na teritoriji centralne Srbije.  Zato se moj život odvija između Kosova i centralne Srbije.  Svoj posao volim i posvećena sam mu, tako da mi ne smeta što radim pored uredničkog  posla novinarske, lektorske, redaktorske poslove  kao i poslove  na pripremi novine za štampu  i dežurstva u  štampariji. Kao što ste rekli,  tu su i ostala izdanja i to radim sa većim zadovoljstvom jer,  pobeći  u  literaturu i književnost danas je lekovito.

KAKO DISTRIBUIRATE NOVINU I OSTALA IZDANJA NA KOSOVO?

Nekada lakše, nekada  teže, ali uvek moramo biti spremni da se dovijamo.  U vreme uvođenja taksi na srpsku robu i zabrani srpskoj štampi na KiM, “Jedinstvo” i pored svih prepreka nije izneverilo svoj srpski narod i  stizalo je na njegovu   radost  redovno u svaki dom  na KiM.

Neću vam otkriti kako , ali uglavnom “Jedinstvo” se distribuira   u sve delove KiM i tamo gde nema nijednog srpskog medija stiže “Jedinstvo”.   Zato  je ono više od novine. Stremljenja se , takođe, distribuiraju u sve škole,  univerzitet i kulturne ustanove na KiM.  Izdanja “Panorama” -Jedinstvo su u svim bibliotekama  u našoj južnoj pokrajini.  To nije nimalo lak posao, ali, kao što rekoh, to je ono što “Jedinstvo” i  izdanja koja objavljujemo u okviru izdavačke kuće “Panorama” čini velikim  i od posebnog značaja za srpski  narod na KiM.

NEKI  VAM   ZAMERAJU DA NE PIŠETE DOVOLJNO O SUKOBIMA UNUTAR SRPSKOG NARODA NA KOSOVU I METOHIJI? 

Ponosni smo  na to što nam zameraju da ne pravimo razdore u srpskom narodu na okupiranoj srpskoj teritoriji. U čestitki „Jedinstvu“ Matija Bećković reče: „Neka ime vašeg lista bude poziv i putokaz srpskom narodu“. Na KiM je ugrožen biološki opstanak srpskog naroda, na sopstvenoj, rođenoj zemlji, svakog  dana se beleže napadi na Srbe i njihovu imovinu i šta je zadatak „Jedinstva“ u toj i takvoj situaciji. Oni koji nam zameraju niti su dobronamerni niti znaju što je prioritet u novinarstvu i izveštavanju sa okupirane teritorije.  A, drugo,  srpski narod na Kosovu i Metohiji je u dobroj meri jedinstven.

Znam ja odlično što je krajnji cilj takvim zamerkama. Ne možemo ignorisati  aktera koji dobija  preko 90 posto poverenje Srba na Kosovu i Metohiji. Uostalom, ko god je na vlasti u Beogradu, taj je na vlasti i u srpskim sredinama na KiM.  Sećam se odlično da su  po tom osnovu  na KiM vladali predstavnici Nove demokratije, Srpskog pokreta obnove,  Demokratske alternative,  Demohrišćanske partije, Socijaldemokratske partije , G 17 plus  i još neki za koje niko na Kosovu i Metohiji nije glasao.  To nije bio slučaj sa DSS, DS,  SRS, SPS i sada SNS koji dobija na svim izborima na Kosovu i Metohiji preko 90 posto poverenja Srba.   Medijski radnici i promoteri vole atrakcije  i marketing, a ne činjenice i istinu. Za neke u centralnoj Srbiji  „Jedinstvo“ nije dovoljno atraktivno da bi ga čitali. Na primer, novinar „Jedinstva“ Zoran Vlašković  je u februaru 2011. godine  prvi novinar koji je  došao na Košare i doneo potresnu reportažu o tome. Nakon 10 godina čitamo u određenim novinama da je njihov novinar prvi došao na Košare. Nemamo ni vremena, a nećemo ni iz novinarske solidarnosti da demantujemo i da se nadgornjavamo  o tim stvarima. „Jedinstvo“  doživljava nepravde kao i narod kojemu služi.

Najvažnije ja da, iako smo proterani, zabranjivani, ranjavani,  opstajemo čuvajući srpsko pismo, srpski jezik i identitet na našem Kosovu i Metohiji.  Jer, ukupna koncepcija  i fizionomija naše uređivačke politike  utemeljena je na interesu  srpskog naroda na KiM. „Jedinstvo“  nije samo informator,  on je bio i ostao  svedok i tumač ukupnog  životnog pulsiranja  srpskog naroda na KiM.  Istrajavali smo u toj borbi za istinom, opisujući život jednog naroda  u kolevci srpske pismenosti, kulture, državnosti i duhovnosti.  Tu, na međama evropske civilizacije  koju je on svojim životima baštinio i branio vekovima.

ZA 60 GODINA ČASOPISA ZA KULTURU I KNJŽEVNOST STREMLJENJA  IZDALI STE RETROSPEKTIVU I PRAVU ANTOLOGIJU SRPSKE, ALBANSKE I JUGOSLOVENSKE   KNJIŽEVNOSTI  OD 1960. DO  DANAS. POŠTO SI  SVE LIČNO OSMIŠLJAVALA  I PRIPREMALA , DA LI JE BILO  LAKO SVESTI 60 GODINA NA 800 STRANA KOLIKO BROJI OVO JUBILARNO  IZDANJE  STREMLJENJA?

Od mnoštva sjajnih  pisaca, pesnika, književne i pozorišne kritike, tribina, likovnog stvaralaštva  bilo je zaista teško  odabrati   i sažeti sve na 800 strana.  Stremljenja su prvi književni  časopis iz sveta periodike na prostoru Kosova i Metohije koji već šest decenija  prati   sva aktuelna  zbivanja na književnoj, izdavačkoj, likovnoj i pozorišnoj sceni. Pored srpskih stvaralaca, Stremljenja su afirmisala  stvaraoce iz redova albanske,  odnosno šiptarske populacije kako  su se tada zvanično zvali Albanci. Inače, Komunistička partija Jugoslavije i Srbije dala je zadatak    srpskim intelektualcima u Oblasti Kosova i Metohije da opismenjuju Albance, tada Šiptare,  kako bi ovi preuzimali,  ne samo političke funkcije u pokrajini,  nego i kulturne sportske i sve ostale. Međutim, i u takvim situacijama  urednici Stremljenja su se svojski trudili da kriterijum za objavljivanje priloga u Stremljenjima ostane kvalitet.  U to se lako možete  uveriti prelistavajući stare požutele stranice Stremljenja. Nažalost, isti oni koje je ovaj časopis afirmisao svojom ideologijom i   zalaganjem, učinili su sve da i narod,  koji ih je opismenio,  i ovaj časopis isteraju iz Prištine i najvećeg dela Kosova i Metohije.

Ovaj jubilarni broj  pripreman je  sa maskama na visokoj temperaturi u Narodnoj biblioteci Srbiji,  pošto je sva imovina pokretna i nepokretna  „Jedinstva“-„Panoram”“  opljačkana, uzurpirana ili uništena.  Hiljade naslova knjiga, arhiva, dokumentacije, časopsa kojih je bilo više u okviru „Jedinstva“ (Stremljenja, Obeležja za nauku, Đurđevak za decu, Poljoprivrednik –za selo i poljoprivredu)  zapaljena su ili završila na đubrištu kada  je “OVK”  ovladao  srpskom pokrajinom Kosovom i Metohijom. Prema tome, izuzevši prethodnih 20 godina, svu ostalu građu  koristili smo iz Narodne biblioteke Srbije.

Sadržaj ovog jubilarnog broja, zaista, jeste kao što ste i vi rekli,  antologija srpske i jugoslovenske književnosti. Saradnici Stremljenja su bili stvaraoci koji su pripadali i pripadaju vrhu književne srpske i jugoslovenske elite, što govori da je ovo literarno glasilo  uistinu verno ogledalo savremenog stvaralaštva  kod nas i da kao takvo spada u vrh srpske periodike.

Pored  objavljivanja originalne književne reči  koja se stvara na KiM i u Srbiji , ali i posredstvom prevodilačke aktivnosti, posebno me raduje zainteresovanost mladih ljudi za objavljivanje u ovom časopisu  koje iz broja u broj afirmišemo.  Važno je napomenuti da nema značajnijeg  pesnika, pisca, književnog kritičara, likovnog i pozorišnog stvaraoca da nije prošao školu „Jedinstva“ i časopisa Stremljenja.  I danas se  u organizaciji „Jedinstva-Panorame” održavaju brojne promcije naših izdanja kao i tradicionalni pesnički susreti „Lazar Vučković“.

Što se tiče jubilarnog broja, on  je sa radošću dočekan među stvaraocima i ljubiteljima pisane reči na Kosovu i Metohiji. Dakle, i Stremljenja su kao i „Jedinstvo“ u službi   očuvanja srpskog jezika, pisma, kulture i  identiteta srpskog naciona na našem Kosovu i Metohiji.

TVOJA  PITANJA UPUĆENA POLITIČKIM PREDSTAVNICIMA NARODA MOGU SE PROTUMAČITI KAO  POZIV NA JEDINSTVO SRPSKOG NARODA. ODAKLE POLARIZACIJA U MEDIJIMA, KULTURI  I NARODU?

U svim demokratskim društvima prirodno je da se vlast i opozicija ne slažu, ali nije prirodno da se svađaju oko vitalnih nacionalnih i državnih interesa. To su  trenutno:  zdravlje ljudi,  Kosovo i Metohija  i napredak Srbije.

„Ako hoćete da raskomadate Srbiju oslonite se na Srbe. To će oni bolje učiniti od samih Turaka“, reče Murat na samrti u filmu „Boj na Kosovu“. Da li je on to zaista rekao ili je pretpostavka pisca scenarija, pogođeno je u metu.  Nekako nas to prati kroz istoriju a posebno je bilo naglašeno  u titoističkom i komunističkom periodu.  Konstrukcijom bratstva i jedinstva, Srbi su potpuno izgubili svoj identitet dok su ga ostali jugoslovenski narodi ( Hrvati, Albanci, Slovenci, Makedonci) jačali.

Časni borci, antifašisti  i oslobodioci nakon oslobođenja su skrenuti, a na scenu su stupile Titove  nemilosrdne barabe koje su pobile srpsku građansku klasu i srpske intelektualce. Spasao se samo onaj ko je uspeo pobeći ili  saginjao glavu i klanjao se tim probisvetima, udbašima  i  polupismenim  karijeristima, koji su  oteli tuđe vile, kuće i svu imovinu baškareći se u  njima.   Šta očekivati od takvih ljudi i  njihovih potomaka.

Devedesetih godina ti ljudi  brže bolje preobukoše se u kapute evropejaca. Preko noći  bratstvo i jedinstvo zameniše internacionalizmom i multikulturalnošću, jednoumlje demokratijom, a od isključivi komunista  postadoše  boraci  za ljudska prava, jer su  procenili da tako mogu profitirati.  Nažalost,  loša  politika Slobodana Miloševića  i  razne kriminalne  struje,  koje su se predstavljale kao patriotske,  išle su im na ruku.

Dakle, pobili su  srpsku građansku elitu,  da bi   danas   njihova deca i unuci  postali najveći zagovornici  građanske opcije, demokratije i internacionalizma.  Al,  nije lako promeniti gene.  Čim progovorite suprotno njihovom mišljenju objedinjeno se ostrve na vas,  ugrožavajući vašu slobodu govora i mišljenja  i nedozvoljavajući da drugačije od njih  govorite i mislite.   Pre su cinkarili Srbe  komunistima u Zagrebu i Ljubljani,   a sada cinkare  Briselu i Vašingtonu. Takvih ljudi imate među novinarima, lekarima, inženjerima, glumcima,  kulturnim radnicima i  oni stvaraju  polarizaciju. Navešću primer  pristupanja Hrvatske EU koje sam pomno pratila.  Iako nije bilo vladavine prava,  iako  su Srbi  građani desetog reda, iako je korupcija bila na svakom koraku, nije bilo tužibaba kao u Srbiji. I vlast i opozicija su  bili jedinstveni  da je Hrvatska ispunila  evropske standarde za ulazak, a ona ih nije ispunila do današnjeg dana.

Mi gazimo po nacionalnoj kulturi, dok  zreli narodi i države neguju svoju kulturu.  Srpski kulturni identitet je plod dugog vekovnog razvoja  srpskog naroda  i njegove kulture na  koji ne bi smelo da se utiče političkim prosesima.   Nikada nisam čula da se ti takozvani borci za ljudska prava i slobode, koji se svakog dana žale na Srbiju i optužuju  stradalni srpski narod nad kojim je izvršen genocid,  za sve nedaće  u ovom delu Evrope, požale Evropi na kršenje ljudskih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ili na  drske pokušaje  Albanaca da falsifikatima otmu srpske crkve i manastire.

Država Srbija mora ozbiljno i odgovorno da poradi na promovisanju sopstvene kulture,  ne obazirući se  na optužbe pojedinih umetnika,  koji  se stide sopstvene kulture i naroda  promovišući tuđu i pravdanjem da su to umetničke slobode.  Neka se oni izražavaju umetnički  slobodno, ali  neka ih plaća taj čiju kulturu promovišu i za čije interese rade, a ne da ih plaća srpski narod,  što je neretko slučaj.

U kojoj meri je nečasno  učestvovati i podržavati sve  iskonstruisane regionalne projekte  u kojima su  Srbija i Srbi negativci i zločinci, govori o  moralu, časti i rodoljublju umetnika koji takve projekte podržava i učestvuje u njima.

Pojedinci se trude svim silama uz pomoć, verovatno,   razno-raznih agentura da takvu polarizaciju nametnu u srpske sredine na Kosovu i Metohiji što  bi  dokrajčilo Srbe  na KiM,   koje vekovima ugnjetavaju Albanci i čerupaju deo po deo srpske teritorije.

Neophodno je podržati i promovisati kvalitet iz nacionalne kulture koji promoviše srpsku kulturu i vrednosti države Srbije, kao što to rade svi ozbiljni narodi. Kao novinar, obišla sam svako srpsko stratište, nagledala se i naslušala  nepravdi i dvostrukih aršina kada su Srbi u pitanju, lično doživela dva progona zbog  pripadnosti  srpskom narodu. Znam kroz istoriju koliko je moj narod stradao i prolio krvi za slobodu.   No, i pored svega toga srećna sam što se u mom srcu ne gnezdi mržnja  i što profesionalno i istinito odrađujem svoje novinarske  zadatke,   kojima se dodaje i urednička komponenta.

Naši životi, političke partije i razne grupacije su prolazne,  a Srbija je večna što želim i mom „Jedinstvu“.   Vlast se dobija i gubi na demokratskim izborima.

DA LI SU U SRBIJI IZBORI BILI DEMOKRATSKI ?

Mnogo više od  nedavno održanih   predsedničkih izbora u najdemokratskijoj državi na svetu – Sjedinjenim Američkim Državama.

IPAK SI ZBOG PITANJA MINISTRU LONČARU O RENOVIRANJU I IZGRADNJI NOVIH BOLNICA  PROŠLA KROZ „TOPLOG ZECA“?

Pratila sam  Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Borisa Tadića, Vojislava Koštunicu, Dragana Đilasa, kao direktora Narodne kancelarije predsednika Srbije, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, kao pregovarača u Briselskom sporazumu, Radu Trajković, Gorana Bogdanovića…  i tada sam bila odličan novinar. Danas kada pratim predsednika Srbije, a ja kao ozbiljan novinar poštujem instituciju Predsednika i ličnost predsednika kojeg izabere moj narod, ne valjam iako imam više znanja i iskustva nego pre.   Jasno je o čemu se radi.  Slobodu govora i mišljenja koju tražite za sebe ne osporavajte drugima. Ni kao čoveku ni kao novinaru nikada mi niko ne može da naloži šta ću, kada i koga da pitam. To ne dozvoljavaju moji  krajiški geni ni moj profesionalni odnos prema novinarstvu.

Čitaoci „Jedinstva“ i svi ljudi na Kosovu i Metohiji   poštuju moj rad i to je ono  što ostaje iza nas.  Mi u „Jedinstvu“ širimo ljubav prema svom narodu, poštujući i druge narode, a oni koji  gaje mržnju prema svom  rodu, takve će rod i da zapamti.

DA LI STE SE KONSOLIDOVALI NAKON GUBITKA DIREKTORA I ŠTA PLANIRATE NA IZDAVAČKOM POLJU U 2021. GODINI? 

Teško je konsolidovati se nakon gubitka novinarskog i ljudskog  gorostasa kao što je Sveta Vlahović. Nikada nisam videla da ljudi za nekim  toliko gorko ridaju kao što su za Svetom. I novinari i šahisti i pesnici i kulturni radnici i običan narod.  Sveta je bio dičan i  poseban po svemu. Ali, mi moramo dalje, tamo gde je Sveta stao. Najpre moramo da skinemo maske.  Verujem da ćemo u ovoj godinu završiti obimnu monografiju lista „Jedinstvo“ na kojoj već dugo radimo jer je to  ozbiljan projekat.   U planu je nekoliko izdanja stvaraoca sa Kosova i Metohije, promocije i sajmovi knjiga,  ukoliko se smiri pandemija, redovni brojevi „Stremljenja“, ažuriranje iz sata u sat  web -portala „Jedinstvo“, štampano izdanje i naravno knjiga sećanja na najvećeg  u „Jedinstvu“- Svetu Vlahovića.   Međutim, korona je promenila naše živote i moramo se držati  izreke:  „Čovek planira, a Bog izvršava“.