Prve deonice na Moravskom koridoru biće završene 2022. godine

Brnabić je, zajedno sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem i v.d. direktora Koridora Srbije Aleksandrom Antićem, obišla kod Ćićevca radove na izgradnji mosta preko Jovanovačke reke i pruge, koji će biti dug približno 500 metara.

Ona je istakla da je ovaj koridor jedan od najvažnijih u Srbiji, budući da će to biti prvi digitalni auto-put u našoj zemlji, uz napomenu da je u budžetu za 2021. godinu za kapitalne infrastruktrne projekte opredeljeno 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a.

Svi moraju svoj posao da rade svaki dan, da bismo obezbedili da rast BDP-a u 2021. bude šest odsto, kao i da pad BDP-a u 2020. bude svega jedan odsto, a možda i manji, naglasila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ova godina još nije gotova i treba da damo sve od sebe da imamo najbolji mogući ishod, s tim što je već danas sigurno da ćemo  imati najbolji ekonomski rezultat u Evropi u 2020. Godini.

Brnabić je ocenila da će 2021. biti ključna godina za gradnju Moravskog koridora i da do tada moramo da vidimo ozbiljne pomake kako bi prve deonice bile gotove 2022. godine.

U prvom kvartalu 2021. godine moramo da pokrenemo ozbiljne projekte, poput izgradnje Fruškogorskog koridora, deonice Novi Beograd–Surčin, pruge Novi Sad–Kelebija, KC Vojvodine, Tiršove 2, kao i izgradnje čak 17 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 17 loklanim samouprava širom Srbije, precizirala je ona.

U drugom i trećem kvartalu naredne godine, kako je ukazala, krećemo sa još jednim važnim auto-putem, a to je gradnja prve deonice auto-puta Mira od Niša do Pločnika.

Prema njenim rečima, u 2021. godini biće veći nego ikada budžet za projekte zaštite životne sredine.

Naime, kako je napomenula, u Kruševcu će se uskoro realizovati dva nova velika projekta, a to su nova kovid bolnica i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje će biti otvoreno do kraja godine.

Brnabić je, govoreći o Moravskom koridoru, ponovila da će to biti prvi digitalni koridor u Srbiji, pošto će celom svojom dužinom imati najsavremeniju telekomunikacionu infrastrukturu.

Taj deo se izvodi u saradnji sa „Telekomom Srbije“, a omogućiće da čitav ovaj deo Srbije ima bolju internet vezu i generalno telekomunikacionu infrastrukturu, što će dovesti još investitora i omogućiti otvaranje razvojnih i istraživačkih centara, navela je ona.

Premijerka je najavila da se priprema jedan zaključak za Vladu koji će obezbediti da polako sve naše auto-puteve i koridore pretvorimo u digitalne.

Potpisali smo i prve ugovore za 34 naselja u ruralnim područijima za širokopojasni internet, i imamo ambiciju da 2025. čitava Srbija bude pokrivena najmodernijom infrastrukturom, naglasila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da je epidemija koronavirusa usporila realizaciju nekih poduhvata, ali je velika stvar da nijedan nije prekinut, što svedoči o tome koliko su ozbiljni i država i angažovane kompanije.

Ni u jednom trenutku nismo zaustavili nijedan projekat, pa ni rekonstrukciju Infektivne klinike koju planiramo da završimo u aprilu 2021. godine, napomenula je ona i dodala da je na pojedinim projektima bilo kašnjena, ali da se ulažu napori da se to nadoknadi i da se oni vrate u ustanovljenu dinamiku.

Momirović je rekao da u ugovoru za izgradnju Moravskog koridora nije preciziran deo za domaće kompanije i radnike, ali da se stalno partnerima naglašava da želimo što veće angažovanje naših kompanija, radnika i inženjera.

Želimo da naš građevinska industrija napreduje kroz ovaj investicioni ciklus koji je pokrenuo predsednik Republike, podvukao je on i dodao da će resorno ministarstvo umeti da ceni ukoliko broj domaćih radnika angažovanih na ovom projektu bude veliki.

Antić je precizirao da je u ovom trenutku na svim gradilištima Moravskog koridora angažovano približno 450 ljudi i 112 jedinica mehanizacije.

On je naveo da se izvode radovi na mostu preko pruge Beograd–Niš, na dva kilometra obilaznice, a na velikom broju lokacija pripremaju se izvorišta materijala i deponije.

Prema njegovim rečima, broj radnika se uvećava iz dana u dan, a tome će doprineti i nova gradilišta koja će biti otvorena do 7. januara.

Antić je podvukao da više od 60 odsto ljudi koji su uključeni na realizaciji projekta ima državljanstvo Srbije, a da „Behtel-Enka“ u ovom trenutku angažuje dvadesetak srpskih kompanija, koje realizuju određene aktivnosti sa približno 120 ljudi.

Most preko Jovanovačke reke imaće 15 stubova, a do sada je pobijeno 50 šipova i ugrađene četiri nasadne grede koje su baza mosta. Rok za završetak radova je godinu dana, a na njegovoj izgradnji anagažovano je približno 50 radnika dnevno.

Radovi teku prema planiranoj dinamici, a u ponedeljak će početi izgradnja još tri mosta – jedan preko Južne i dva preko Zapadne Morave.

Moravski koridor, auto-put od Pojata do Preljine, biće dug 112 kilometara i povezaće područje na kojem živi više od pola miliona ljudi. Takođe, povezaće tri okruga – Rasinski, Raški i Moravički, sa koridorima 10 i 11.

Najsavremeniji auto-put biće izgrađen u centralnoj Srbiji, a u okviru projekta biće regulisana rečna korita u dužini od 68 kilometara, postavljeni telekomunikacioni uređaji i prvi put će biti primenjene nove tehnologije.

Izgradnja telekomunikacionog koridora duž auto-puta podrazumeva najsavremenije optičke i digitalne kablove, stanice za besplatan vaj-faj internet, najmodernije upravljanje saobraćajem na auto-putu, takozvane  inteligentne transportne sisteme i drugo.

Prvi digitalni auto-put u Srbiji biće do sada najširi auto-put u zemlji, odnosno od postojećih će biti širi za ukupno 1,6 metara.

Komercijalni ugovor za izgradnju auto-puta od Pojata do Preljine potpisan je 5. decembra 2019. sa američko-turskom kompanijom „Behtel Enka UK Limited“, u vrednosti od 745 miliona evra.

Moravski koridor činiće tri deonice, i to Pojate–Kruševac u dužini od 27,83 kilometara, Kruševac–Adrani, dužine 53,88 kilometara i Adrani– Mrčajevci–Preljina, u dužini od 30,66 kilometara.

Auto-put se gradi za maksimalnu dozvoljenu brzinu od 130 kilometara na čas, a biće izgrađeno ukupno 11 petlji i 130 ostalih objekata, od čega 71 most, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 31 propust.