Koordinirana borba državnih organa protiv organizovanog kriminala

Zvanični sajt Vlade prenosi intervju ministarke pravde današnjem izdanju dnevnog lista „Novosti“.

O borbi protiv organizovanog kriminala:

– Pomenuti pokušaj biće sprečen, kao što je to najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kroz odlučujuću bitku protiv mafije i organizovanog kriminala, a Vlada i Ministarstvo pravde pružiće tome maksimalan doprinos. Biće potrebno koordinisano učešće svih nadležnih državnih organa. Uverena sam u to da sve državne institucije imaju dovoljno znanja, snage i kapaciteta i da će država pobediti.

Sistem uspostavljen na osnovu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, pokazao je da borba može biti i te kako uspešna.

Posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije pri višim sudovima i višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu od 1. marta 2018. do 30. juna ove godine podnete su krivične prijave protiv 24.013 lica, među kojima su i funkcioneri lokalnih samouprava, direktori javnih preduzeća, republički funkcioneri.

Sudovi su izrekli osuđujuće presude protiv njih 1.295. To je jasna poruka da nema zaštićenih, ma kojoj stranci pripadali i koju god funkciju vršili. Najbolji primer je skorašnje hapšenje nekadašnjih čelnika opština Prijepolje i Arilje, kao i pomoćnice ministra poljoprivrede.

Traju li u Srbiji postupci predugo?

– Sudski postupci traju predugo i ovo ministarstvo će raditi na poboljšanju efikasnosti rada sudova. Jedan od prioriteta biće nalaženje najadekvatnijeg rešenja za što brže rešavanje parničnih predmeta. Posebno su preopterećena parnična odeljenja u Beogradu, i u okviru Ministarstva već je formirana radna grupa sa isključivim zadatkom – rasterećenje parničnih odeljenja, sa posebnim osvrtom na Beograd. Rezultate očekujemo ubrzo. Time će se sprečiti i odliv državnog novca iz budžeta, s obzirom na enormne iznose koje država gubi zbog naknade štete građanima za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

U prethodnom periodu Ministarstvo je radilo na rešavanju ovog problema. Razmatramo i mogućnost hitnih intervencija u Zakonu o parničnom postupku, sa idejom da se spor male vrednosti dodatno relaksira kroz propisivanje veće diskrecije organa postupka, odnosno postupajućeg sudije, kojom se može poslužiti i time doprineti bržem okončanju ove vrste predmeta. Nacrt izmena i dopuna već je sačinjen.

O predlogu predsednika Vrhovnog kasacionog suda o otpisu starih potraživanja manjih od 10 evra:

– Ministarstvo pravde je uvek otvoreno za sva konstruktivna rešenja, a svakako poštujemo sve što kao predlog i sugestija dolazi od Vrhovnog kasacionog suda kao najviše sudske instance.

Mnogi stari dugovi, ustupljeni izvršiteljima, enormno su narasli zbog kamata. Dužnici najavljuju tužbe. Ima li kompromisa?

– Apsolutno. Sada je sva pažnja usmerena ka komunalnim preduzećima koja su, neretko, više od deset godina zauzimala pasivan stav u svim predmetima u kojima su izvršni poverioci. Status kvo nije održiv, jer postoje stotine hiljada nerešenih starih izvršnih predmeta u kojima se ne postupa. Imali smo i odsustvo angažmana suda za postupanje u tim predmetima. Pokušavamo da nađemo zajednički jezik sa komunalnim preduzećima i sigurna sam da ćemo napraviti dogovor.

O izmenama Ustava:

– Ministarstvo pravde je 2018. godine izradilo amandmane na Ustav iz oblasti pravosuđa, u cilju daljeg osnaživanja vladavine prava i usklađivanja sa evropskim standardima, koje je Venecijanska komisija pozitivno ocenila, a njihovu izradu pratio je transparentan proces javnih rasprava.

Krajem novembra 2018. godine Vlada je uputila Skupštini predlog da se izmeni najviši pravni akt. U međuvremenu su izabrani novi skupštinski saziv i nova vlada, pa je neophodno da ona ponovo uputi isti predlog za izmenu Ustava novom sazivu Skupštine. Nakon toga sprovođenje dalje procedure je u rukama narodnih poslanika. Premijerka Ana Brnabić je u ekspozeu navela da će Vlada nastaviti da podržava izmene Ustava u oblasti pravosuđa.

Hoće li se Ustav menjati ako se postigne dogovor o KiM, s obzirom na to da je preambula u tom smislu veoma jasna?

– Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije u najvećem delu odnosi se na promene u pravosuđu, odnosno na način izbora sudija i tužilaca, te nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa Kosovom i Metohijom.

Može li Srbija dodatno da pomogne Hagu u dokazima protiv Tačija?

– Imajući u vidu pitanje formalnog odvijanja saradnje Srbije sa ovim sudom, kao i činjenicu da on predstavlja organ takozvane Republike Kosovo, zamolnice se primaju preko Kancelarije Delegacije EU u Srbiji. Ministarstvo je do sada primilo 12 zamolnica Specijalizovanog tužilaštva i na devet dostavilo odgovor.

Da li će teroriste tzv. OVK najzad stići pravda?

– Nedopustivo dugo smo čekali da budu podignute prve optužnice pred sudom u Hagu za zločine počinjene nad Srbima i drugim nealbancima na KiM. To je kod svakog građanina Srbije budilo sumnju da je pravda za srpske žrtve dostižna. Drago mi je što je po tom pitanju konačno počelo da se postupa, ali je pitanje da li će sve koji su odgovorni za brojne zločine, za hiljade ubijenih, zverski mučenih, nestalih, prognanih, stići pravda. Jedino pravedno bi bilo da svi koji su počinili zločine budu osuđeni i adekvatno sankcionisani.

O aktiviranju garancija da se našim osuđenicima dozvoli da kazne izdržavaju u Srbiji:

– Srbija je ovo pitanje pokrenula još 2009. Ta inicijativa je u prethodnih nekoliko godina iznošena na svim sednicama SB UN na kojima se raspravljalo o saradnji sa Haškim tribunalom, ali na nju još nismo dobili odgovor. Ne smemo dozvoliti da ovo pitanje ostane nerešeno pre završetka mandata MMKT.

Srbija je spremna da preuzme obavezu i odgovornost za izvršenje zatvorskih kazni izrečenih svojim državljanima pred Tribunalom i da prihvati međunarodni nadzor u vezi sa tim. Naše nadležne institucije pružiće jasne garancije da se osuđena lica neće naći na prevremenoj slobodi bez odgovarajućih odluka MMKT.

O infrastrukturnim projektima u oblasti pravosuđa:

– Unapređenje pravosudne infrastrukture i dalje će biti jedan od prioriteta Ministarstva. Od 2012. do 2019. kompletno je rekonstruisano i dograđeno, sanirano i izgrađeno, uključujući i Palatu pravde u Kragujevcu, čija je izgradnja u toku, više od 200.000 kvadratnih metara. U sve to je uloženo skoro 12 milijardi dinara.

Izgradnju impozantne zgrade u Kragujevcu finansiramo potpuno iz budžeta, a adekvatni uslovi mogu da povećaju efikasnost rada sudova do 60 odsto, jer omogućavaju veći broj sudnica, a samim tim i češća zakazivanja ročišta. Verujem da će uskoro biti završena i prva faza rekonstrukcije dela niške kasarne “Filip Kljajić”, za potrebe posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije u tom gradu.