Kriza i ontološka nesigurnost: anksioznost Srbije zbog kosovske nezavisnosti

U četvrtak, 5. novembra od 16-18 časova, Institut za filozofiju i društvenu teoriju organizuje onlajn diskusiju povodom knjige Filipa Ejdusa Crisis and Ontological Insecurity: Serbia’s Anxiety over Kosovo’s Secession (Kriza i ontološka nesigurnost: anksioznost Srbije zbog kosovske nezavisnosti, Cham: Palgrave Macmillan, 2020).

U diskusiji učestvuju Jelena Subotić (Georgia State University, Atlanta), Lea David (University College Dublin), Jelena Cupać (WZB Berlin Social Science Center), Agon Maliqi (Sbunker, Priština), Gezim Krasniqi (University of Edinburgh), Aleksandar Pavlović (IFDT, Beograd), Vladimir Cvetković (IFDT, Beograd). Diskusiju moderira Gazela Pudar Draško, direktor IFDT.

Knjiga nudi nov način razmišljanja o političkim krizama u svetu. Zasnovana na teoriji ontološke bezbednosti, ona konceptualizuje kritičke situacije kao radikalne razdore koji predstavljaju izazov za sposobnost kolektivnih agenasa da “produže dalje”. Ove ontološke krize unose u polje diskurzivne svesti četiri fundamentalna pitanja povezana sa bivstvom, konačnošću, odnosima i autobiografijom. U kriznim periodima, smatra autor, kolektivni agensi kao što su države imaju posebnu povezanost sa svojim ontičkim mestima, shvaćenima kao prostornim produžecima sopstva koji omogućavaju da kolektivni identiteti izgledaju čvršći i povezaniji. Ovi teorijski argumenti su ilustrovani na studiji slučaja koja proučava anksioznost Srbije zbog kosovske nezavisnosti. Autor tvrdi da se naizgled iracinalno i samodestruktivno ponašanje Srbije u pogledu Kosova može razumeti kao oblik ontološke samopomoći. To je racionalna potraga za biografskim kontinuitetom i zdravim osećajem sebe u situaciji ontološke krize pokrenute secesijom pokrajine koja je bila konstruisana kao ontički prostor srpske nacije od kraja devetnaestog veka naovamo.

Ova knjiga pruža inovativno pishološko-političko objašnjenje zašto se Srbija kao država grčevito zalaže za o(p)stanak Kosova kao svoje teritorije, a preko ove studije slučaja ima ambiciju da ode i dalje i pokaže kako i države kao politički entiteti počivaju na identitetskim narativima i osećaju sopstva, baš kao i pojedinci.

Više informacija o načinu registracije možete naći na sajtu IFDT.