Zelenaška izvršiteljka Ivana Bukarica sa policijom brutalno izbacila na ulicu stariji bračni par

U utorak, 22. septembra 2020. u Bariču, u beogradskoj opštini Obrenovac, na ulicu su nasilno izbačeni sedamdesetčetvorogodišnji Jovan Nježić koji pati od Parkinsonove bolesti, i njegova supruga Slavica Tmušić. Ovaj zločin je sprovela kancelarija izvršiteljke Ivane Bukarice, specijalizovana za zelenaška izvršenja. Pored policijskih snaga, vatrogasaca, službenika/ca Centra za socijalni rad i Hitne pomoći Beograd, Ivani Bukarici su asistirali i batinaši “poverioca” – zelenaša Slobodana Damjanca iz Zrenjanina.

Trenutno su u toku dva sudska postupka u kojima Slavica i Jovan dokazuju vlasništvo i pravo korišćenja svoje porodične kuće. Ne želeći da čekaju ishod ovih postupaka, zelenaš i Bukarica su “ubrzali stvari”. Najpre su u junu mesecu nasilno probali da uđu u kuću, ali je policija reagovala u korist Slavice i Jovana. Jovan je tom prilikom kolabirao, nakon udarca u grudi od strane jednog od batinaša, koji potom nije snosio nikakve konsekvence za nasilničko ponašanje.

Nažalost, tokom postupka za ometanje poseda, postupajuća sudija u Obrenovcu je donela privremenu meru, sasvim preuranjeno i bez adekvatnih dokaza, kojom je pravno omogućila posed zelenašima. Ovo je Bukarica iskoristila da mimo regularnog izvršnog postupka sprovodi svoju pravdu. Međutim, ova privremena mera nikako nije dala za pravo izbacivanje Slavice i Jovana na ulicu. Nakon ročišta, na kojem su prisustvovali aktivisti/kinje ZA Krov nad glavom i advokat Slavice i Jovana, sudija je uvidela značaj koji javnost pridaje ovom slučaju, ali privremenu meru nije suspendovala, a naredno suđenje zakazala je tek za 9. novembar, što je gotovo dva meseca od pripremnog ročišta i sasvim dovoljno vremena da se Jovan i Slavica nasilno izbace iz kuće. Pored toga što je ova mera donela neizvesnost i stres za već iscrpljene Jovana i Slavicu, faktički je omogućila Bukarici i policiji da brzo reaguju i nasilno prekrše zakon, jer  se o ljudskosti ovde više ne može govoriti.

Policija je najpre, na prevaru, pokušala da namami Jovana i Slavicu da sami otvore vrata. Kada im to nije uspelo, u dvorištu su organizovali opsadu, sprečili pristup solidarnih komšija i razvalili vrata. Slavica i Jovan su se povukli u drugi deo prostorije, a policija i službenici Centra za socijalni rad su nastavili da ih ubeđuju da napuste kuću, što privremenom merom nije propisano. Slavicu, koja je sedela na podu i rukama se uhvatila za sto, počeli su da vuku sve do izlaza, a potom su joj vezali ruke lisicama, nanevši joj modrice, nakon čega je izvedene napolje. Sa Jovanom je Slavica potom privedena u policiju gde su zadržani više sati, samo zato što su branili svoje pravo na dom.

Kada su konačno pušteni, Jovanu je pozlilo u parku pored policijske stanice. Sa suprugom Slavicom odvežen je u Hitnu pomoć, u kojoj su lekari, nakon pregleda, odbili da dokumentuju pogoršanje Jovanovog zdravstvenog stanja, sa izgovorom da je zbog Parkinsonove bolesti njegovo zdravlje već ozbiljno narušeno. Ujedno, službenice Centra za socijalni rad su ih izvestile da moraju proći bezbednosne procedure u trajanju od više dana kako bi stekli uslov za alternativni smeštaj u Domu za stare, te da do daljnjeg ostaju na ulici, ukoliko ne pronađu način da se sami snađu.

Slavica i Jovan nemaju drugi krov nad glavom, niti porodicu koja bi mogla da im ponudi stambenu podršku, a sve stvari koje su imali su raznete, odmah nakon izbacivanja na ulicu, dok je trajalo njihovo saslušanje u policiji.