Разговори с мисијом Међународног монетарног фонда у оквиру последњег разматрања економског програма подржаног Инструментом за координацију политике

Званични разговори делегације Републике Србије с мисијом Међународног монетарног фонда почели су данас пленарним састанком, који је одржан у видео-формату, а настављени су састанком на тему монетарне политике и финансијског сектора.

На пленарном састанку, делегацију Републике Србије предводила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, која је и гувернер Републике Србије у Међународном монетарном фонду, а мисију Међународног монетарног фонда предводио је Јан Кејс Мартејн. У разговорима је учествовао и министар финансија Синиша Мали са сарадницима. На том састанку договорен је план рада током петог, последњег полугодишњег разматрања економског програма подржаног Инструментом за координацију политике, које ће трајати до 16. октобра. Представници Међународног монетарног фонда, који прате глобална дешавања и имају прилику да детаљније него многе друге међународне институције сагледавају кретања, поновили су да је Србија ову кризу дочекала у много бољем стању него неке претходне периоде, што је био важан предуслов за нашу адекватну реакцију од самог почетка кризе. Оцењено је да је у Србији донет снажан, правовремен и свеобухватан пакет мера у борби против пандемије, као и да Србија има добре изгледе раста.

На састанку који је посвећен монетарној и финансијској политици присуствовала је гувернер Јоргованка Табаковић са својим сарадницима. Сумирајући нове макроекономске пројекције, које укључују и најновија кретања, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да се од почетка пандемије на међународном нивоу води дебата око тога да ли ће опоравак светске економије имати облик латиничног слова „V”, а да у случају Србије нема дилеме да ће опоравак бити брз и да ће имати најбољи могући профил у условима који су задесили свет. И Међународни монетарни фонд је оценио да су мере носилаца политика у Србији добро осмишљене и да су на прави начин биле усмерене на подршку свим секторима, чиме је подржана домаћа тражња и спречен пад пословног и потрошачког поверења. „У Србији су ефекти првог таласа пандемије, закључно са априлом, били у оквирима наших претпоставки на основу којих смо радили макроекономске пројекције. Од маја је опоравак у свим месецима био бржи од наших очекивања. Промет у трговини на мало још у јуну вратио се на преткризни ниво, док се индустријска производња на тај ниво вратила у августу, када га је и премашила. С обзиром на то да смо премашили преткризни ниво индустријске производње и да су резултати у пољопривреди још бољи него што смо мислили, сасвим је реално што сада очекујемо стопу раста БДП-а у овој години од -1% уз ризике навише. Већ следеће године очекујемо потпуни економски опоравак и раст бруто домаћег производа од око 6%”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

У погледу мера монетарне, макро и микро пруденцијалне политике, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да је Народна банка Србије наставила с вишегодишњим приступом, који се све више заговара и на глобалном нивоу – а то су интервенције на девизном тржишту с циљем очувања релативне стабилности курса.

Поред тога, подсетила је представнике Међународног монетарног фонда на све мере које су донете у периоду од претходног разматрања нашег економског програма, укључујући други мораторијум и пакет мера привременог карактера, којима се грађанима олакшава приступ финансирању. Пакетом мера подстиче се будући привредни раст и ублажавају негативни ефекти пандемије на становништво и привреду, уз очување финансијске стабилности. Део мера има за циљ да се становништву омогући лакши приступ стамбеним кредитима, а тиме и да се подржи грађевинска индустрија путем бржег обрта средстава. Смањен је минимални степен изграђености објеката чију је куповину могуће финансирати стамбеним кредитима банака, при чему су јасно дефинисани критеријуми које и само финансирање, односно инвеститор и објекат у изградњи морају да испуне. Подржани су још повољнији динарски кредити из гарантне шеме, а ефикасност мера Народне банке Србије и ефекти укупне координације политика у пракси су доказани кроз још повољније и доступне изворе финансирања за све тржишне учеснике, као и кроз релативну стабилност приноса на домаћем тржишту државних хартија од вредности, у условима повећане волатилности на финансијским тржиштима.

На крају, закључено је да Народна банка Србије с Међународним монетарним фондом нема реформских циљева и незавршених задатака, с обзиром на то да је у Србији обезбеђена вишегодишња стабилност цена и финансијског сектора, да је много урађено у области јачања финансијског сектора, као и да је кључно да се континуитет добре политике настави.