Slovenac ne zna svog premijera

Ranka Čičak

U kompaniji Ervea Kubija iz Kana, koja je pre nekoliko dana  svojom letećom igrom i piruetama  na glavi, podigla na noge publiku na Beogradskom festivalu igre,  svi su crnpurasti. Uglavnom iz Alžira. Samo je četiri  plava igrača, svetle boje kože, koji dolaze iz Izraela, Palestine, Bugarske i Slovenije.

Na večeri posle predstave razgovarala sam sa Slovencem. Zove se Tomi Činej, a sebi je  dodao i nadimak Fly. Počela sam razgovor na srpskom. Nije me razumeo. Govorio mi je nešto na slovenačkom. Nisam razumela  ni reči. Prešli smo na  francuski. Mom komšiji za stolom, francuskom ambasadoru, gospodinu Žan Luju Falkoniju, do suza je bilo smešno kako  dojučerašnji  građani jedne iste zemlje ne mogu da se sporazumeju na jezicima te zemlje. Mene je bilo sramota što nisam naučila slovenački, a Tomi je odmah rekao da ga srpski nikada nije zanimao.

Tomi je danas bogat i svetski poznat igrač. Nikada nije išao u baletsku školu:

• Zaradio sam novac na raznim takmičenjima igre. Nisam školovan. Svi smo mi obični ulični igrači, osim Ervea, koji nas je okupio. Završio je baletsku školu. Naučio nas je ovom teškom, akrobatskom plesu i to je postao naš prepoznatljivi stil.

Pitam ga kako se nose sa koronom:

• Mnoge trupe otkazuju gostovanja zbog pandemije. Mi smo dugo vežbali kod kuće. Sada pripremamo jedan šou u Francuskoj. Zatim putujemo za Milano, pa se vraćamo u Francusku, a onda  je na redu Kanada. Ako Bog i korona dozvole.

Tomi je 1990. godište. Pitam ga kako je u Sloveniji. Kaže da su mu tamo roditelji, a on, kad stigne, naleti. Rođen je u Novoj Gorici. Otac mu vodi svoju kompjutersku firmu.

Kažem mu da sam bila politički zatvorenik nešto pre njegovog premijera Janeza Janše i da smo nas dvoje jedno drugom potpisivali peticije za oslobađanje. On se čudi:

• Nemam pojma koji je taj Janša. U Sloveniji nikoga nije briga ko je na vlasti, sve dok se dobro živi i zarađuje…