4. mart

1152. Fridrih I Barbarosa izabran za nemačkog kralja i nasledio strica Konrada III. Kasnije bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

1193. Umro Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, vojskovođa koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio pod franačkom vlašću, izazvao Treći krstaški rat.

Premijer Ukrajine podneo ostavku

1678. U Veneciji rođen kompozitor Antonio Vivaldi. Napisao više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni “Četiri godišnja doba”, oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

1801. Tomas Džeferson postao prvi predsednik SAD inaugurisan u novom glavnom gradu SAD, Vašingtonu.

1832. – Umro Žan Fransoa Šampolion, francuski orijentalista, dešifrovao tajnu hijeroglifa

1852. – Umro Nikolaj Gogolj, ruski književnik

1857. Mirom u Parizu završen britansko-persijski rat, a šah Persije priznao nezavisnost Avganistana.

1866. – U Zagrebu osnovana Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti

1877. U “Boljšoj teatru” u Moskvi prvi put izveden balet “Labudovo jezero” Petra Iliča Čajkovskog.

1880. – Pojavila se prva novinska fotografija na svetu, u listu “Dejli grafik”

1898. – Rođen dr Dragiša Mišović, lekar i političar

1908. – Umro Simo Matavulj, književnik, akademik

1923. – Objavljen prvi broj “Privrednog pregleda”, najstarijeg ekonomskog dnevnika u Srbiji

1926. – Rođen Stjepan Zaninović, filmski reditelj i scenarista

1929. – Rođen Sava Mrmak, TV reditelj, profesor Fakulteta dramskih umetnosti i Fakulteta umetnosti ” Braća Karić” u Beogradu

1933. Frenklin Delano Ruzvelt položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program, “Nju dil”, za savladavanje posledica velike ekonomske krize od 1929.

1941. Britanska mornarica u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945. Crvena armija u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965. Sirija nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1967. – Umro Vladan Desnica, književnik i advokat

1970. U havariji francuske podmornice “Euridika” u Sredozemnom moru u blizini Tulona život izgubilo svih 57 članova posade.

1974. Konzervativci u Velikoj Britaniji izgubili izbore, a premijer Eduard Hit podneo ostavku. Novu Vladu formirao lider laburista Herold Vilson.

1977. U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kom je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo bez domova.

1996. Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš-samoubica eksplozijom ubio najmanje 14 osoba i ranio više od 130, što je bio četvrti napad u Izraelu u devet dana.

1998. Posle sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli masovne demonstracije širom Kosova. OVK pozvala sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a Savet NATO u Briselu ocenio da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2000. SAD ponudile 5 miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženih pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

2002. Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

2002. – Umro Velibor Vasović, fudbaler, trener i sportski radnik

2003. – Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova izabran za predsednika, a Bajram Redžepi za premijera Kosova

2008. – Umrla Semka Sokolović Bertok, pozorišna, filmska i TV glumica i šahistkinja

2017. – Umro Lazar Stojanović, filmski i pozorišni reditelj i scenarista, urednik lista “Vidici”, jedan od osnivača nedeljnika “Vreme”, publicista i antiratni aktivista♦