REAKOVANJE ZDRUŽENE AKCIJE KROV NAD GLAVOM: Izmene ZIO neprihvatljive

Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je u petak usvojila Narodna skupština, kriminalizuju solidarnost zajednice sa najugroženijim građanima i transparentnost postupka. Sve što su solidarni građani postigli proteklih godina braneći najugroženije, i objavljujući stvarnu sliku „finansijske discipline“, biće potpuno poništeno kada izmene ZIO stupe na snagu.

Da je ukidanje javnosti u izvršnom postupku bilo cilj vlasti svedoči činjenica da je Ministarstvo pravde smandrljalo javnu raspravu po hotelima i sudovima, izbegavajući da obavesti javnost da se „okrugli stolovi“ o izmenama ZIO uopšte održavaju. Zato još jednom skrećemo pažnju javnosti da izmene ZIO neće rešiti nijednu od nepravdi koje su izazvale naše ogorčenje i otpor, da će samo produbiti postojeće probleme i stvoriti nove.

Zakon ne štiti pravo na dom

Ograničenje na izvršenju protiv doma dužnika koje je predviđeno izmenom člana 394, da se ne može „odrediti izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika fizičkog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra”, nedovoljno je da spreči dalju proizvodnju beskućništva u Srbiji. Drastično siromaštvo u našoj zemlji, prouzrokovano privatizacionom pljačkom radničke klase koju je sprovela prethodna vlast, kao i merama štednje po grbači opljačkane klase koju sprovodi sadašnja vlast, zahteva mnogo radikalniju meru – da nekretnina koja ima funkciju doma ne sme biti predmet izvršenja! Sve ispod toga je apsolutno neprihvatljivo, necivilizacijsko rešenje. Srbija je još 1836. godine po prvi put zaštitila od zelenašenja egzistencijalni minimum svog stanovništva (tada su to bili kuća, bašta, dva vola i jedna krava). Dva veka kasnije, za zakonodavca u Srbiji egzistencijalni minimum naroda više nije crta ispod koje se ne ide. Zemlje koje se odgovorno odnose prema iskustvu sličnom našem – koje su takođe prošle kroz privatizacionu pljačku imovine stvorene u socijalizmu i kroz drastično osiromašenje običnih građana – zaštitile su domove “žrtava tranzicije” od zelenaša i krvopija (Zakon o parničnom postupku Ruske federacije, član 446. http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_39570/a67dde7f663104e7cffeff6d926f3a3e8ac36aa2/)

Zakon ne štiti radnike

Kao i u dosadašnjem Zakonu, izmene ZIO predviđaju da javni izvršitelji neće izvršavati sudske presude kojima se radnici vraćaju na rad. Drugim rečima, sistem koji je uveden da bi se sudske presude efikasnije izvršavale, ne primenjuje se jedino kada sud vrati na posao radnika kog je gazda nezakonito otpustio. Vraćanje radnika na posao i dalje izvršavaju isključivo sudovi, zbog čije navodne „neefikasnosti“ je 2011. godine izvršni postupak, koji je deo sudske vlasti, privatizovan i prepušten legalizovanim reketašima. Zakonodavac smatra da sistem koji efikasno radi za banke i zelenaše, ne treba da radi isto tako efikasno za radnike. Izmenama ZIO se samo još više učvršćuje poredak koji bogatima daje dodatna sredstva da sprovode potpunu samovolju, a nemoćne sprečava da ostvare i ona prava koja im je utvrdio sud.

Zakon štiti prevarante

U skupštinskoj debati i u široj javnosti potpuno je promakla izmena člana 195, koja predviđa da prilikom prinudnog iseljenja troškove postupka „predujmljuje kupac nepokretnosti, a snosi ih neposredni držalac čije se iseljenje sprovodi“. Ova odredba će još više obespraviti najčešće žrtve nepravdi u izvršnom postupku, takozvana „treća lica“, čija su prava i u dosadašnjem Zakonu bila potpuno pogažena. Pravnička fraza „treća lica“ se zapravo odnosi na sve građane Srbije koji su proteklih decenija svoj krov nad glavom tražili i nalazili tako što su kupovali stanove u izgradnji, u neuknjiženim objektima i sl – kupujući jedine nekretnine koje su, zbog rizičnog pravnog statusa, mogli sebi da priušte. Danas vlast i njeni mediji sole pamet „trećim licima“ koja dođu pod udar izvršitelja da je trebalo da paze šta kupuju. Kao da smo zapravo glupi i naivni, a ne opljačkani i siromašni. „Treća lica“ smo svi mi, opljačkana i obespravljena klasa u očajničkoj potrazi za sigurnošću doma. Zato se neoliberalni režim od donošenja ZIO 2011. godine pa do aktulenih izmena naročito ustremio na prava i imovinu „trećih lica“, poslednjih izdanaka socijalističke ušteđevine i kakve-takve sigurnosti građana danas. Nametanje troškova sopstvenog iseljenja ljudima koji su i inače „ni krivi ni dužni“ za položaj u koji su dovedeni, predstavlja jedan od vrhunaca ekonomskog nasilja u Srbiji danas, radi kog je vlast pogazila sva načela građanskog prava – u postupku koji reguliše odnose dužnika i poverilaca, obaveze se svaljuju na „kupce“ i „držaoce“, koji sa dugom i naplatom duga nemaju nikakve veze. Treće lice treba da snosi troškove sopstvenog iseljenja samo na osnovu slobodne procene izvršitelja, što znači primenu prava ne od strane suda, već od strane izvršitelja za stvar u kojem treće lice nije nikakva stranka u postupku. Neposredni držalac nepokretnosti možda jeste, a možda i nije u nekakvom pravnom odnosu sa poveriocem ili dužnikom. Na izvršitelju nije da utvrđuje da li su ili u kakvom odnosu neposredni držalac i stranke, ali mu izmene ZIO sada daju mogućnost da na bazi neutvrđenog odnosa neučesnika u postupku stvara rešenja o izvršenju bez ikakve verodostojne ili izvršne isprave, stvarajući obavezu za treće lice po sopstvenom osećaju.

Združena akcija krov nad glavom će, uprkos pretnjama hapšenjem i novčanim kaznama, nastaviti solidarnu borbu protiv zelenašenja i beskućništva u svakom domu, dvorištu i haustoru. Predsednik Republike još uvek ima priliku da zaustavi progon opljačkanih – da odbije da potpiše ovakve izmene ZIO. Ukoliko se to ne desi, samoodbrana će biti naša obaveza. Niko bez doma!/Press i foto Združena akcija Krov nad glavom/♦